Izvor: Politika, 18.Jan.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavnici ne znaju da koriste kompjutere
Škole opremljene računarima, ali većina digitalnih kabineta je zaključana, dok modernu tehnologiju upotrebljavaju samo profesori matematike i informatike
Iako su pre dve godine sve škole u Srbiji opremljene računarima, realnost je da su digitalni kabineti uglavnom zaključani, a da „pametne table” gotovo niko i ne upotrebljava.
U kabinete gde može da sedi do 30 učenika koji rade na međusobno povezanim personalnim računarima, sa đacima ulaze nastavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << matematike i informatike, dok drugim profesorima retko pada na pamet da sa učenicima na zanimljiviji način obrađujulekcije.
To je jedan od osnovnih utisaka prosvetnih savetnika koji poslednjih meseci ocenjuju škole širom Srbije i koji kažu da uglavnom nailaze na zaključane kabinete, iako se poseta najavi najmanje nedelju dana ranije.
Marija Krneta, iz Školske uprave Beograd, ističe da ništa ne može da se sakrije: iako direktor ili nastavnici tvrde da se često koristi kabinet, kada pitate đaka saznate da nikad ne radi za kompjuterom.
Radmila Dodić, predsednica Izvršnog odbora Foruma beogradskih osnovnih škola, kaže da korišćenje digitalnih kabineta zavisi od škole do škole.
– Kabineti se koriste u strogo kontrolisanim uslovima i kontrolisanom vremenu. Veliki problem je što nastavnici nisu kompjuterski pismeni, zbog besparice ne idu na stručna usavršavanja, a neki od njih nemaju ni računar kod kuće. Kursevi se organizuju povremeno, pa nastavnici stečeno znanje ubrzo zaborave – kaže Dodićeva naglašavajući da govori o osnovnim školama.
Ona objašnjava da je stručno usavršavanje zakonska obaveza, koju treba da finansira lokalna samouprava, ali je činjenica da će nastavnici za tako nešto teško dobiti pare. Škole uglavnom nemaju sredstava, a i kada imaju, informatička obuka nije prioritet.
Milorad Antić, profesor informatike i matematike u beogradskoj Školi za negu lepote, kaže da digitalne kabinete koriste samo profesori kojima je to struka, a „pametne table” gotovo niko.
– Pametne table postoje u školama, ali ih retko ko upotrebljava jer nastavnici nisu obučeni. Stručne škole imaju digitalni kabinet, neke i po dva, tri, ali su u njima prastari kompjuteri. Ne kupuju se novi računari, a sad bi već trebalo da imamo i kabinete sa laptopovima – kaže naš sagovornik.
Antić, koji je i predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, dodaje da je i njega iznenadio podatak da se upravo ovi kabineti u zemljama koje imaju bolje rezultate u obrazovanju, najviše koriste u nastavi geografije i istorije.
Nešto drugačije svetlo na ovaj problem baca dr Radivoje Stojković, direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”, inače član Nacionalnog prosvetnog saveta i predsednik Zajednice gimnazija Srbije.
– Gimnazijama nisu potrebni samo novi kvadrati, već nedostaju i kabineti. Realnost je da je većina gimnazija svoje kabinete ustupila učionicama zbog velikog broja đaka – kaže dr Stojković.
Miodrag Sokić, profesor matematike i informatike u Prvoj beogradskoj gimnaziji, kaže da u ovoj školi od 32 učionice, u dvadesetak ima računara, ali da nije svuda tako, iako se direktori hvale.
– U mnogim školama čak ni u zbornici ne funkcioniše računar. Mi, naravno, nudimo kolegama da ih koriste, ali većina to ipak ne radi, jer ne ume. Prava reforma obrazovanja nije u maturama ili inkluziji, već u tehnološkoj modernizaciji, u primeni računara i neprekidnom usavršavanju nastavnika – ističe Sokić.
On dodaje da je glavna prepreka i to što ne postoji jedinstveni informacioni sistem.
– Ministarstvo prosvete nema podatke o prosvetnim radnicima, a nas ima 120.000. Veću bazu imam ja. Drugi problem je što ni u jednoj školi ne postoji radno mesto operater, već obično kada iskrsne neki problem kažu ’daj onog informatičara da nam pomogne’. To je kao u kamenom dobu, ne mogu domar i informatičar da reše sve probleme – ističe Sokić.
-------------------------------------------------------------------
Kompjuterima opremljeno 2.910 školskih objekata
Program „Digitalna škola” je 2010. godine pokrenulo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, u okviru kojeg je opremljeno 2.910 školskih objekata ili više od 95 odsto svih osnovnih škola. U mestima iz malih sredina gde nastavu pohađa svega nekoliko učenika 1.321 školski objekat opremljen je prenosnim računarom i projektorom, dok je 1.589 školskih objekata dobilo digitalne kabinete. U skladu sa ovim programom, 2011. godine je organizovan i konkurs u školama pod nazivom „Digitalni čas”, sa ciljem da se motivišu nastavnici na veću primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u nastavi, a krajem te godine i drugi konkurs.
Sandra Gucijan
objavljeno: 18.01.2013.
