Izvor: Politika, 16.Avg.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasledno pravo za homoseksualne parove
Nema smetnji da se zakonom urede vanbračne istopolne zajednice, ali bez prava na usvajanje dece i veštačku oplodnju, smatra prof. dr Gordana Kovaček-Stanić
Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Tako je propisano Ustavom Srbije i Porodičnim zakonom, a tako će i ostati kada bude donet budući građanski zakonik. Iako je osnovni uslov za sklapanje braka da partneri budu različitog pola, prednacrt ovog zakonika uvešće na mala vrata vanbračne zajednice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << između osoba istog pola.
Uz napomenu da „treba razmatrati mogućnost uvođenja registracije vanbračnih zajednica”, pisci prednacrta budućeg zakonika predložili su odredbu koja glasi: „Zajednica života lica istog pola uređuje posebnim zakonom.”
Tako će se u paketu sa gej zajednicama urediti konačno i pravni aspekti vanbračne zajednice između osoba različitog pola, koje i dan danas, kako se to pravničkim rečnikom kaže – ne proizvode nikakva imovinska i nasledna prava. U Srbiji je teško izvršiti deobu zajedničke imovine muškarca i žene koji su živeli zajedno, a nisu bili venčani. Osim toga, partneri danas nemaju pravo da naslede umrlog vanbračnog druga.
– Vrlo je važno urediti pitanje registracije heteroseksualnih vanbračnih zajednica. U Srbiji se sada vanbračna zajednica muškarca i žene ne registruje, nego se naknadno dokazuje da je ona postojala i tek, ako se to dokaže, nastaju određene pravne posledice koje su vrlo slične pravnim posledicama braka. Jedina razlika je u tome što kod nas sada vanbračna zajednica ne proizvodi nasledna prava. Nema nasleđivanja između vanbračnih partnera – objašnjava za „Politiku” dr Gordana Kovaček-Stanić, profesor porodičnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Registracijom vanbračnih zajednica između žene i muškarca, koje se u najvećem broju zemalja vode pri matičnim službama opština, a u nekim zemljama i pri sudovima, nevenčani partneri imali bi imovinska i nasledna prava. Vanbračna deca imaju ista prava kao i bračna.
Kada su u pitanju gej vanbračne zajednice, naša sagovornica smatra da u ovom trenutku ne treba zakonom predvideti mogućnost usvajanja dece osobama istog pola.
– Treba uvesti registrovanje zajednica osoba istog pola, ali samo zbog regulisanja imovinskih odnosa, najpre obaveze izdržavanja posle prestanka zajednice i načina stvaranje zajedničke imovine. Međutim, u današnjim okolnostima u Srbiji, smatram da ne treba predvideti mogućnost usvajanja dece i mogućnost veštačke oplodnje kao načina da se dobiju deca u istopolnim vanbračnim zajednicama – kaže profesorka Kovaček-Stanić.
Dr Marija Draškić, sudija Ustavnog suda Srbije i profesor porodičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, smatra da je pozitivno što se naše zakonodavstvo otvorilo prema pravnom regulisanju partnerskih zajednica.
– To je važno i za heteroseksualne i za istopolne vanbračne zajednice – kaže dr Marija Draškić.
Mnoge zapadne zemlje su ovu oblast uredile posebnim zakonima.
– Srbija još nema poseban zakon, a ono sa čim bi trebalo početi su imovinska prava. Evidencija vanbračnih zajednica treba najpre da posluži lakšem dokazivanju postojanja tih zajednica, na osnovu čega će partneri imati, na primer, pravo na sticanje i deobu zajedničke imovine, koja je stečena za vreme trajanja te zajednice, kao i pravo na nasleđivanje. Međutim, to ipak nije brak, pa će pitanje usvajanja dece svaka država urediti za sebe. Neke države dozvoljavaju pristup tehnikama veštačke oplodnje, a neke ne – kaže prof. dr Marija Draškić.
Ipak, ima i onih koji smatraju da bi registrovanjem istopolnih vanbračnih zajednica država uvela i neku vrstu kontrole nad gej populacijom, odnosno da bi imala kakav-takav uvid u broj istopolnih vanbračnih zajednica. Sa druge strane, pitanje je da li bi se parovi istog pola lako odlučivali da svoj zajednički život registruju u „matične knjige nevenčanih”.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 17.08.2011
