Izvor: Blic, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naslednici traže da im se vrati robna kuća
Đorđe Radojlović ubijen je sa nekoliko hitaca nakon što ga je inspektor OZNE pokupio ispred kuće usred noći, samo zato što je bio jedan od bogatijih Beograđanina. Sa bratom Miloradom, posedovao je prvu, najmoderniju robnu kuću na Balkanu. U centru Beograda, u Knez-Mihailovoj broj 5, „TT kuća", kako su je zvali, prostirala se na 4.000 kvadratnih metara. Ni šezdeset godina kasnije, njihovi potomci nisu uspeli da vrate oteto.
„Iako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostalo još samo mesec dana do donošenja zakona o restituciji, srpske vlasti spremne su da našu imovinu rasprodaju tajkunima i to za enormno nisku cenu", kaže Mladen Komadinić, Miloradov unuk i jedan od naslednika, najavljujući da će državu tužiti pred sudom u Strazburu ukoliko ne se spreči ova prodaja.
Agencija za privatizaciju zakazala je prodaju zgrade za 29. oktobar u sklopu prodaje Robnih kuća „Beograd". Agencija se oglušila na dopis republičkog javnog pravobranioca u kojem piše da zdanje koje se prodaje ima prethodne vlasnike kojima je imovina nacionalizovana i kao takva postala državna. Naslednici su prema Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine podneli prijave i čekaju zakon o restituciji. Njihova imovina je, međutim, kako kažu u Mreži za restituciju, nezakonito uknjižena na RK „Beograd".
„Dosta mi je priče o nepravdi i prošlosti. Ovo se događa sada. I ima samo jedan naziv - kriminal", jasan je Mladen Komadinić.
Robnu kuću u Knez Mihailovoj 5 porodica Radojlović sagradila je 1935. godine na svom zemljištu. Od nacionalizacije 1958. godine do danas koriste je Robne kuće „Beograd". Naslednici su obavestili predsednika Tadića i premijera Koštunicu da RK „Beograd" nikako ne mogu da budu vlasnik, već samo korisnik tog zdanja i da ne sme biti dozvoljena njihova prodaja. Komadinić kaže da je sada na potezu i javni pravobranilac, koji bi trebalo da podnese tužbu.
- O tome šta se radi obavestio sam i ambasade svih zemalja u Srbiji, sa upozorenjem za investitore. Rekao sam da ne kupuju imovinu koja već ima svoje prave vlasnike - kaže Komadinić.
Osim ove, sporna je i prodaja robne kuće u Knez Mihailovoj 41-45 na koju polažu pravo naslednici porodica Mitić, Garašanin i još nekoliko drugih. I ovu nekretninu RK „Beograd" su uknjižile kao svoje vlasništvo.
Nakon što je Đorđe Radojlović ubijen, a robna kuća u Knez Mihajlovoj oteta, njegov brat Milorad je izbegavao da se kreće čaršijom i u tu zgradu više nikada nije ni kročio. Umro je u sobi u svojoj kući, koja je data na podstanarsko korišćenje, bez prava na lečenje i bez zdravstvene knjižice.
Kada je davne 1935. godine počela gradnja velelepnog zdanja, niko nije slutio da će je zadesiti tako strašna sudbina. Zgrada je zamišljena kao prva moderna, evropska robna kuća na Balkanu. Sagrađena je na devet ari zemljišta koje su posedovali Radojlovići. U robnoj kući „Ta-Ta", kako se tada zvala, odevale su se najpoznatije beogradske dame. Roba je bila vrhunskog kvaliteta i stizala je u izloge samo nekoliko dana nakon modnih revija u Parizu. Postojalo je posebno sportsko odeljenje, uvedena je i prva kataloška prodaja...
- Bio je to plod rada i sticanja kapitala u procesu dugom sedamdeset godina - kaže Komadinić.
Sve je krenulo još 1875. godine kada je stric Đorđa i Milorada, Đorđe P. Radojlović, sa četrnaest godina kao gvožđarski pomoćnik krenuo u svet. Radio je u Pančevu, Segedinu, Pešti, Gracu i Beču, a onda na imanju svog oca u Knez Mihailovoj ulici otvorio radnju pod imenom „Gvožđarska trgovina Đorđa P. Radojlovića". Sinovci Milorad, koji je završio visoku trgovačku školu u Londonu, i Đorđe, koji je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, nastavili su posao.
Kada je počeo rat 1941. godine, braća Radojlović su zatvorila robnu kuću. Kao srpski vojnici zarobljeni su i odvedeni u logor u Sarajevu. Milorad je uspeo da pobegne, sačuvao je glavu i brinuo o porodici. Đorde je, međutim, kraj rata dočekao u logoru u Dortmundu. Kada se vratio iz zarobljeništva 1945. godine nije znao ko su četnici, a ko partizani. Uhapsila ga je tajna policija ispred njegove kuće u Siminoj ulici i nikada se više nije vratio kući.
Posle rata u njihovoj robnoj kući otvoren je narodni magacin poznat kao „Nama". U današnju Robnu kuću „Beograd" naslednici mogu da uđu samo kao kupci neke od ponuđenih roba, ali to izbegavaju. Žele da tamo uđu onakako kako pravo nalaže - kao vlasnici.
I država na gubitku
- Ovaj slučaj nije usamljen ali je reprezentativan. Odgađanjem donošenja Zakona o restituciji Republika Srbija je na gubitku. Da je danas vlasnik te zgrade porodica kojoj je oduzeta, godišnji prihod od poreza koji bi se slio u državni budžet bio bi 500.000 evra - objašnjava Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju. Ovako, dodaje on, biće prodata za smešne pare i pita se šta da očekujemo od Vlade Republike Srbije ako ne može da sačuva ni svoju imovinu. D.Đ.
