Izvor: Politika, 20.Feb.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilje nad ženama mora da se zaustavi
Neprihvatljivo je da žrtve prijavljuju nasilnike policiji, koji uglavnom dobiju samo upozorenje. – Nema besplatne pravne pomoći za žrtve, a u 70 odsto slučajeva nasilnici dobiju uslovnu kaznu
Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade i ministarka saobraćaja, izjavila je nedavno da bi zbog porasta porodičnog nasilja trebalo izmeniti definiciju porodice u Krivičnom zakonu kako bi se zaštitile sve žene – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako venčane tako i nevenčane, a nasilnici završili na sudu. Na pitanje „Politike” zbog čega je predložila usaglašavanje ova dva zakona, da li je slučaj Ane Marije Žujović kumovao njenoj odluci da traži izmenu Krivičnog zakona i da li je zadovoljna reakcijom tužioca u vezi sa tim slučajem, Zorana Mihajlović kaže:
– Nasilje nad ženama mora da se zaustavi. U 2014. godini ubijeno je 27 žena, od početka godine pet. Mi ne možemo više da sedimo i čekamo da nam se ove situacije ponavljaju. To su bile naše sestre, prijateljice, komšinice. Neke nismo ni znali, ali smo o njihovim sudbinama saznali iz medija. Baš zbog njih, ali i onih koje bi sutra mogle da postanu samo statistika, moramo da izmenimo propise – definiciju porodice u Krivičnom zakoniku moramo da usaglasimo sa definicijom iz Porodičnog zakona da bi zaštitili sve žene, bez obzira na to da li su u braku, vezi ili bilo kom drugom odnosu. Žrtve poput Ane Marije Žujović ne smeju da ispaštaju, a pravovremena reakcija nadležnih organa ne može da bude osujećena mrežom propisa koji su u neskladu. Zato je važno izmeniti propise, jer nasilje mora da se zaustavi, nasilnici moraju da budu osuđeni, a žene moraju da uživaju potpunu krivično-pravnu zaštitu.
Kako tumačite činjenicu da iz godine u godinu raste broj konvencija, propisa, deklaracija i zakona koji ženu štite od zakona u porodici, a istovremeno raste i broj žrtava nasilja u porodici? Podaci govore da su tokom 2013. godine ubijene 44 žene, 2012. godine – 32, dok je 2011. godine smrtno stradalo 29 žena.
Podaci su zabrinjavajući. Oni su ujedno i opomena društvu da mora da se aktivno uključi i stane na put svim oblicima nasilja.Podaci su takvi, jer je kaznena politika blaga. Nedostaju nam usluge namenjene žrtvama nasilja – SOS telefoni i sigurne kuće. Moramo aktivnije da radimo na promeni svesti ljudi. Godinama smo izloženi ekonomskim poteškoćama koje dovode do socijalne i kulturne bede i otuđenja ljudi. Ali, to ne sme da nam bude izgovor za nečinjenje. Moramo svi zajedno da menjamo ono što je skoro postalo model ponašanja i zaustavimo nasilje. Na nama je da ne pristajemo da okrećemo glavu i ćutimo.
Sociolozi kažu da u našem društvu postoji visok stepen tolerancije na nasilje i da većina nas pojača televizor kada u komšijskom stanu čuje buku koja jasno asocira da komšija bije ženu, umesto da pozove policiju i prijavi tog komšiju. Da li je donošenje zakona dovoljno za promenu društvene svesti da nasilje nije privatna stvar porodice?
Promena svesti, dosledno sprovođenje zakona, jasna kulturna politika, porodica kao stub društva, civilni sektor i mediji – svi zajedno, svakoga dana, moraju da rade da bi se stanje svesti u društvu menjalo. Žene moraju da prijave nasilje i traže pomoć. Država je tu da zakon donese, sprovede i nasilnika kazni, ali da pre svega ženama pruži potpunu krivičnu i pravnu zaštitu. Zato ću nastaviti da se borim za prava svih žena i insistiram na usaglašavanju zakona.
Sudije koje sude u porodičnim sporovima kažu i da same žene odustaju od sudskih sporova, bilo zbog straha od novih batina bilo zbog strepnje da neće moći da hrane porodicu ako muž ode u zatvor i da tako nasilnici ostaju nekažnjeni. Da li je potrebna promena zakona kako bi se svako nasilje u porodici gonilo po službenoj dužnosti?
Srbija je društvo predrasuda, naročito prema ženama. Zbog toga se žene najčešće i povlače pred nasilnicima, trpe strepeći šta će sredina da kaže, veruju da neće moći da opstanu ako ostanu same.Policija tokom godine primi više od 20.000 prijava, dok centri za socijalni rad registruju više od 9.000 žrtava nasilja u porodici. Svaka peta žena proganjana je od strane člana porodice, sadašnjeg ili bivšeg partnera. Žrtve više puta prijavljuju nasilnike policiji, koji uglavnom dobiju samo upozorenje. Postupci dugo traju, nema besplatne pravne pomoći za žrtve, a u 70 odsto slučajeva nasilnici dobiju uslovnu kaznu koju potom niko ne prati. Zato ne treba da čudi što žene odustaju i trpe nasilje.Svesna sam gde živim, ali ovde sam da rušim predrasude, ohrabrim žene da nasilje prijave i da se bore za sebe, na isti način na koji ću se ja boriti za njihovo pravo na dostojanstven i ekonomski bolji život. Sve što Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem sam čelu, može da učini da se unapredi zakonodavni okvir, uradiće. Imate moju reč.Ali, žene ne smeju da budu žrtve. Moraju da prijave nasilje, jer je to jedini način da nasilje zaustave.
Katarina Đorđević
objavljeno: 20.02.2015.
