Izvor: Danas, 17.Mar.2016, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naravno, više od plagijata
Sad kad je maska pala, kad je dekan prof. dr Sima Avramović, uz oslonac na prof. dr Sašu Bovana, predsednika Komisije za bezbednost, potpuno raskrinkao licemernu i koruptivnu akademsku ličnost i lažno i bezvredno naučno delo Jasminke Hasanbegović, a na posletku ali ne kao najmanje važno, i njene nedostojne, mrziteljski ostrašćene motive javnog govora o plagijarizmu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, malenkost JH bi moralnoj, pravnoj, naučnoj, dekanskoj i inoj gromadi Simi >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Avramoviću ipak da rekne ponešto:
Prvo, premda zagovornik "ozbiljne rasprave i adekvatnog rešavanja svake sporne situacije", dekan je propustio da kaže da se osuda profesorke Hasanbegović zbog toga što "navodi studente, ako žele da dobiju višu ocenu na ispitu, da plaćaju tačno određene prevodioce koje ona odabere" - zasniva na anonimnoj prijavi dekanu, iz decembra 2015. Propustio je, takođe, da kaže da mu je prof. Hasanbegović još tada, u decembru, kad ju je obavestio o tom anonimnom podnesku, rekla da je spremna i nema ništa protiv da se protiv nje pokrene disciplinski ili sudski postupak, postupak pred etičkim odborom i bilo koji drugi odgovarajući postupak u kome će se utvrditi činjenice i njena odgovornost. I da je isto ponovila potom i na sednici Nastavno-naučnog veća 25. januara, kao i na neformalnom sastanku redovnih profesora. No, dekan nije pokrenuo nikakav postupak, nego svoju osudu zasniva na anonimnoj prijavi i svojoj kreativnoj retorskoj interpretaciji i nadgradnji iste, kao i na podršci jednog broja članova Nastavno-naučnog veća, inače nenadležnog da utvrđuje relevantne činjenice, što je priča za sebe s mnogo još posebno zanimljivih detalja.
Drugo, dekan je propustio da kaže i to da je prof. Bovan, govoreći o manjkavosti radova prof. Hasanbegović, njenim autoplagijatima i monografiji bez fusnota i literature, na osnovu kojih je birana u viša zvanja koja joj treba oduzeti, u više navrata bio izričit u tome da o tome neće ništa da piše. Dakle, dekanu, poborniku "ozbiljne akademske diskusije i adekvatnog rešavanja svake sporne situacije", jeste u redu da prof. Bovan paušalno obezvređuje tuđi naučni rad, i to isključivo usmeno, i kad god poželi.
Treće, u vezi s udžbenikom prof. Dragana Mitrovića, koji je plagirao svog i našeg pok. prof. Radomira D. Lukića i, povrh svega, tom istom, intelektualno pokradenom, pok. prof. Radomiru D. Lukiću posvetio taj "svoj" udžbenik (!?), a što svaki pismen čovek može vrlo jednostavno da konstatuje (vid. http://docuvariae.blogspot.rs/ i tu dokument: dmosnoviprava - gde su markerom u boji obeležena doslovna preuzimanja i precizno označeno odakle su ti delovi teksta preuzeti), dekan i dalje tvrdi: "Tada nije utvrđeno da je u pitanju plagijat." A ko je, kad, gde i na osnovu čega zaključio da to nije plagijat? Posebno, ko je, kad, gde i na osnovu čega zaključio da to nije plagijat kada je postojao i postoji izveštaj, koji su tada dobili svi članovi Nastavno-naučnog veća - dakle, više od stotinu pismenih ljudi, a koji je sačinilo sedmoro nastavnika: prof. dr Budimir Košutić, prof. dr Kosta Čavoški, prof. dr Danilo Basta, prof. dr Radmila Vasić, prof. dr Jasminka Hasanbegović, prof. dr Miodrag Jovanović i prof. dr Goran Dajović (vid. http://docuvariae.blogspot.rs/ i tu dokument: dopis), od kojih niko do dana današnjeg s tog dokumenta nije povukao svoj potpis. Naprotiv - sve sedmoro izričito i danas stoje iza njega, a ne samo Jasminka Hasanbegović. Dalji postupak je trebalo da vodi dekan, a ne ovo sedmoro profesora, pa ni Jasminka Hasanbegović.
Plagijat kao moralno-intelektualni i akademski prekršaj ne zastareva. Ako dekanu i dalje nije jasno zašto prof. Hasanbegović sada podseća na plagijat prof. D. Mitrovića, treba mu ponovo objasniti: 1) Ne može predsednik Upravnog odbora Fondacije "Radomir D. Lukić" da bude prof. Dragan Mitrović jer se svojim plagijatom teško ogrešio o Radomira D. Lukića, o svoju profesiju, Fakultet i Univerzitet, kao i dekan prof. dr Sima Avramović, koji ga je 2013. godine postavio na tu funkciju. 2) Ne bi trebalo da član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije bude prof. D. Mitrović zato što je plagirao akademika Radomira D. Lukića, a dekan je trebalo Vladi 2015. godine da skrene pažnju na to. Ovo tim pre što je reč o pokojnom profesoru čije delo predstavlja doprinos trajne vrednosti našoj nacionalnoj kulturi, kao i zato što Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu ima profesora koji, za razliku od prof. D. Mitrovića, stvarno i višestruko zaslužuju da budu na tom mestu. 3) Ne bi trebalo ni da na čelu Izdavačkog centra Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu bude prof. D. Mitrović ne samo zato što je plagirao Radomira D. Lukića nego i zato što je 2013. godine napisao pozitivnu recenziju knjige Vesne Dabetić-Trogrlić Građansko pravo - Uvod i opšti deo, koja uopšte ne spada u naučnu oblast kojom se bavi prof. Mitrović, a koja je plagijat dela profesora dr dr h.c. Vladimira V. Vodinelića. Dekan je dužan da vodi računa o tome ko je upravnik Centra za izdavaštvo i informisanje jer ga dekan postavlja.
Četvrto, o Jončićevom plagijatu (ili, možda preciznije - plagijatima) Katherine Fallah, "Corporate actors: the legal status of mercenaries in armed conflict", International Review of the Red Cross, 2006/863 (Vol. 88), pp. 599-611 - saznala sam sve od prof. dr Sime Avramovića, tada glavnog urednika Anala Pravnog fakulteta u Beogradu. Dr Jončić je, naime, najpre, 2009. godine predao, kao svoj rad na engleskom jeziku, rad Katherine Fallah. Taj plagijat je otkrio prof. Avramović. Tačnije, otkrila ga je jedna mlađa osoba, kojoj je prof. Avramović izrazio čuđenje visokim kvalitetom prispelog Jončićevog rada na engleskom. Jončićev, nazovimo, engleski plagijat Fallahove prof. Avramović nikada nije javno obznanio, navodno, zato što je privatni ukor uz odbijanje objavljivanja u Analima bio dovoljan.
Međutim, da to nije tako, pokazalo se ubrzo potom, kada je dr Jončić prerađeni (da se Vlasi ne dosete) srpski tekst, koji je i dalje plagijat Fallahove, samo ne više tako dobar tekst kao onaj engleski, predao časopisu Pravni život, gde je pod naslovom Međunarodni status pripadnika privatnih vojnih kompanija, i objavljen u tomu IV, 12/2010, na str. 285-308. (Po mom mišljenju, da je onaj prvi, engleski plagijat Fallahove bio obznanjen, i ovaj drugi, srpski, ostao bi u pokušaju.) Od tada, kao što sam rekla, dr Vladan Jončić pokazuje i izuzetnu plagijatorsku manipulativnost, koja se ogleda i u sklanjanju tog "svog" rada od očiju javnosti kad god se pojavi opasnost da će plagijat biti otkriven (nije ga prijavio kad je bio biran za vanrednog profesora; prijavio ga je kad se sledeći put odlučivalo o tome da li ispunjava uslove za raspisivanje konkursa za zvanje redovnog ili pak za reizbor u zvanje vanrednog profesora; i opet ga nije prijavio kad se odlučivalo o njegovom reizboru za vanrednog profesora).
Uostalom, povod da javno podnesem ostavku na članstvo u Veću društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu, krajem oktobra 2015, bilo je upravo to što je na mom fakultetu reizbor prof. Jončića prošao glatko, bez osporavanja, dok bih kao član pomenutog veća bila dužna da na Univerzitetu osporavam akademske karijere plagijatora s drugih fakulteta. Nisam želela da prihvatim taj dvostruki aršin. A pošto su mi i dekan i prof. Jončić javno zamerili da moj stav nije principijelan, već je posledica lične omraze prema prof. Jončiću, iznela sam u javnosti sva tri aktualna slučaja plagijata na Pravnom fakultetu. Zato su mi izlišna sva ta dekanova kao začudna pitanja. Ali, da mu, ipak, lepo odgovorim: Nisam prigovarala na dr Jončićev plagijat pri njegovom izboru za vanrednog profesora jer plagiranog teksta nije bilo, bio je sklonjen, a poverovala sam prof. dr Simi Avramoviću da je privatni ukor dovoljan i da je dr Jončić zauvek odustao od (ne samo tog) plagijata. I nisam se ja "setila tog plagijata tek sada", nego je prof. Jončić taj "svoj" rad prijavio kada se 2015. godine raspravljalo o njegovom konkursu (za redovnog, ili pak ponovo za vanrednog profesora), a nije ga prijavio kada se odlučivalo o njegovom reizboru za vanrednog profesora.
Dakle, ako dekanu i dalje nije jasno zašto prof. Hasanbegović sada podseća na plagijat(e) prof. Jončića, treba mu ponovo objasniti: 1) Ne bi trebalo nikada, pa ni pri ovom Jončićevom reizboru, prećutkivati plagijate kandidata (kao, uostalom, ni druge akademski nedopustive postupke), a dekan to jeste činio. 2) Ne bi trebalo da član Upravnog odbora Instituta za međunarodnu politiku i privredu bude prof. Jončić zato što je plagijator, a dekan je trebalo odmah da skrene Vladi pažnju na to. Ovo tim pre što Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu ima nastavnika koji, za razliku od prof. Jončića, stvarno i višestruko zaslužuju da budu na tom mestu.
Ukratko, da zaključim, može dekan da bude član ili simpatizer SNS i, naravno, bilo koje druge vladajuće partije. To je potpuno legitimno. Ali, dekan ne bi nikako smeo da svoje članstvo, simpatizerstvo ili uticaj u vladajućoj partiji koristi kao polugu za promociju svojih prijatelja ili partijskih drugova - pogotovu ne plagijatora - na bilo plaćena bilo neplaćena mesta u upravnim odborima, agencijama, centrima, ili u nastavna i naučna zvanja. To nije dobro ni za Fakultet, ni za Univerzitet. A ni za partiju. Ni za Srbiju.
*Autorka je profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
.jpg)
