Izvor: Politika, 20.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nameštaj „na doboš”
Slučaj Milana Đukića iz Rušnja opominje da pre nego što se odlučimo za pozajmicu triput izmerimo, pa tek onda presečemo
Dostojanstveno se juče ponela porodica Đukić iz Rušnja. Slika u njihovom domu, srećom, nije podsećala na scene iz američkih filmova u kojima članovi porodice suznih očiju i pognute glave posmatraju ljude koji iznose ono što su godinama kućili.
U domu Milana Đukića, Beograđanina iz Rušnja, juče su bili sudski izvršioci, kupci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i zastupnik banke. Vredne porodične stvari, uspomene koje je Milan decenijama stvarao, drage umetničke slike, nameštaj, klavir „petrof”, tehnički predmeti dobili su novog vlasnika. I još ponešto od ukupno 45 predmeta za 262.000 dinara. Nameštaj će i bukvalno promeniti vlasnika kada pare legnu na račun.
Priča je počela 1996. godine kada je Milan kao građevinski preduzimač podigao kredit od oko 100.000 maraka da uradi fasadu na zgradi u kojoj je smešten Ekonomski institut u Beogradu. Istovremeno se zadužio, ispoveda se Milan, za oko 200.000 maraka kod, po zlu čuvenih, „zelenaša” o kojima se u javnosti malo piše, a koji su mnoge porodice u crno zavili.
– Upropašćen mi je život – tvrdi Milan Đukić. – Evo kako. Uzeo sam pare na zajam računajući da će Ekonomski institut u Beogradu na vreme isplatiti zarađeni novac. Znači, s jedne strane, kamata od zelenaša i banke vrtoglavo se gomilala, a od Instituta nije bilo ni prebijene pare. Na kraju sam pare ipak dobio, u tome i jeste tragedija, posle više od 18 meseci i, naravno, bez kamate. Uspeo sam da isplatim radnike i da većinu duga vratim zelenašima, ali izgubio sam bitku sa kamatom.
Tako je naš sagovornik posle pet godina zatvorio firmu. Dug je rastao i, ako se odbije vrednost pokretne imovine koja je juče prodata, Đukić je banci još dužan više od 2,5 miliona dinara.
Porodične stvari su još 2003. popisali i njihovu vrednost procenili sudski veštaci iz Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Stanislav Vorkapić, sudski izvršitelj, koga smo juče sreli kod Đukićevih, kaže da su ovakve situacije malobrojne, jer sud pokušava na sve načine da posreduje između dužnika i poverilaca kako bi pronašli rešenje.
– Sudski izvršitelji najbolje znaju kako žive naši sugrađani – veli Vorkapić. – Moramo da ispoštujemo zakon, a trudimo se da kao ljudi i službenici ne stajemo na tuđu muku. Izlazimo u susret, pomeramo rokove. Mislim da ne treba uzimati kredite jer smo još mentalno u socijalizmu, a sada caruju neka nova pravila igre.
Đukić je podigao kredit, jer, kako kaže, nije imao izbora. Deo duga juče je isplatio, a za ostatak poverilac, Komercijalna banka, trebalo bi da predloži način na koji će izvršiti naplatu.
Prema rečima advokata Branislava Ivanovića, opunomoćenika firme koja je kupila stvari, poverilac dug može naplatiti tako što će uzeti neku drugu pokretnu ali i nepokretnu imovinu, hartije od vrednosti ili novac koje dužnik eventualno poseduje.
Đukići kažu da se više ne mogu sekirati, pa šta bude. Ko zna, možda se ova epizoda iz njihovog života i povoljno završi i 45 pokretnih stvari bude jedina imovina koju su izgubili.
Da li su žrtve sopstvene nemarnosti, potpuno poremećenih odnosa u društvu, nekog drugog vremena... više nije važno. Zasigurno su primer koji opominje da pre nego što se odlučimo za pozajmicu triput izmerimo, pa tek onda presečemo.
Daliborka Mučibabić
---------------------------------------------------------
Ekonomski institut platio dug države
Nadežda Samoković, sekretar Ekonomskog instituta, objasnila je za „Politiku” da je 1996. godine građevinska firma „Feniks”, čiji je vlasnik Milan Đukić, bila angažovana da obnovi fasadu na zgradi u vlasništvu Republike, u kojoj je Ekonomski institut bio najveći korisnik i istovremeno takozvani administrativni upravitelj.
– Te godine grad Beograd je dogovorio sa vladom da se sredi fasada na zgradi. Institut je tehnički sprovodio akciju i njegova obaveza nije bila da isplati izvođača radova, iako je zaključio ugovor o poslu sa „Feniksom”. Grad i vlada su bili dužni da ispate izvođača što je grad uradio, ali vlada nije. Za to vladino dugovanje Milan Đukić je tužio Institut koji mu je sav novac isplatio. Mi smo praktično platili tuđi dug – objasnila je Nadežda Samoković.
[objavljeno: 21/03/2008.]
