Izvor: Blic, 04.Sep.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše predmeta rešeno u Vojvodini
U reformi sudstva najviše slabosti su do sada pokazali osnovni sudovi, a posebno Prvi osnovni sud u Beogradu gde će biti potrebna pomoć i intervencija Visokog saveta sudstva, izjavila je juče Nata Mesarović, predsednica pomenutog sudskog tela. Prezentujući izveštaj o šestomesečnom radu sudova u Srbiji, Mesarovićeva je upozorila predsednike osnovnih sudova moraju za saradnike izabrati ljude koji će doprineti boljem radu suda i pomoći građanima u ostvarivanju njihovih prava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Snežana Malović, ministarka pravde, istakla je na konferenciji za novinare da su osnovni ciljevi reforme pravosuđa ispunjeni jer je podignuta efikasnost rada sudova, privredno sudstvo takođe radi vrlo dobro, a to će se odraziti na porast investicija.
I Mesarovićeva je zadovoljna rezultatima reforme pravosuđa, uz opasku da su se netačnim pokazale „prognoze pojedinaca da će sudstvo biti paralisano".
- Detaljna analiza rada svakog suda od januara do avgusta ove godine, na osnovu broja rešenih predmeta, pokazuje da sudije u Srbiji nisu opterećene. Pre neki dan se spominje predmet Kolesar - Janjušević kao navodni neuspeh reforme. To je nasleđeni predmet koji će sigurno biti rešen, jer za pola godine ne mogu biti rešeni svi predmeti stari i po deceniju i po – dodaje Mesarovićeva.
Ona je obelodanila ocenu Visokog saveta sudstva da sudstvo u Vojvodini radi bolje od ostalih jer se bolje pripremilo za reformu, dok je beogradski Apelacioni sud, koji je prvi u zemlji po broju kvalitetnih sudija, dobio lošu ocenu. Podbacio je i Upravni sud iako ima dovoljno kvalitetnih sudija a, kako je iznela Mesarovićeva, privredni sudovi imaju 91 odsto rešenih predmeta. Ipak, najviše problema je u osnovnim sudovima, a kod njih prednjači Prvi osnovni sud u Beogradu.
U tom sudu nezvanično kažu za „Blic" da su najveći sud u Srbiji i na Balkanu, jer pokrivaju teritoriju bivših Prvog, Drugog, Trećeg, Četvrtog i Petog opštinskog suda, a najviše ih opterećuju izvršni predmeti koji se vode od 1980. godine do danas.
- Formalno imamo 1,5 miliona takvih predmeta, ali je „Infostan" novembra prošle godine povukao 900.000 zahteva za izvršenje jer je od tog broja građana naplatio glavnicu duga, a kamatu im otpisao. Tih 900.000 odustajanja zavedeni su u kompjuteru, ali nismo stigli i da ih arhiviramo kao predmete, između ostalog, zato što smo od 4. januara ove godine radili i po 20 sati dnevno na preselenju zaposlenih i spisa iz pet zgrada u tri - objašnjava izvor „Blica" iz tog suda.
Naš sagovornik ukazuje da u sudije u Prvom osnovnom sudu nemaju rešenje za socijalni problem u izvršnom postupku: kad uđu u stan penzionera zbog neplaćene struje, vode, duga „Telenoru", nađu samo šporet, frižider i TV koji su zakonom izuzeti od plenidbe imovine. Nemoguće je naplatiti dug, ljudi nemaju pare, konstatuje izvor iz suda.
Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije kaže da je reforma sudstva kao dobro donela zakone o nezavisnim institucijama ili o oduzimanju imovine stečene kriminalom.
- Sudstvo je u ovoj fazi reforme građanima manje dostupno i kvalitetno, skuplje je i sporije. To su posledice tri pogubna poteza kojima su sudije ućutkane, prekomerno i neravnopravno opterećene. Prvi je smanjenje broja sudija iako već deceniju bitno raste broj predmeta. Drugi je upornost da se konzerviraju loši rezultati bahatog reizbora. Treće je nepromišljena, nefunkcionalna i skupa sudska mreža - kaže Boljevićeva.
Malo vremena za prijave MUP-a
Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije, kaže za „Blic" da tužioce sistemski koči zakon jer dopušta svakome da prijavi koga hoće.
- Enorman je broj krivičnih prijava gde građani opisuju događaje koji nemaju odlike krivičnih dela, tužilac mora da postupi po svakoj, za to treba velika količina vremena, pa ga manje ostaje za prijave MUP, drugih organa i ostale krivične prijave sa dokazima - dodaje Ilić.
Druga blokada izrasta iz novog prava tužioca da van suda obaveže okrivljenog da otkloni štetu, a potom odbaci krivičnu prijavu. Javnost nije za to pripremljena, očekuje stroge kazne i tužioci odustaju od te mogućnosti jer neće da rizikuju osudu za neprofesionalizam, kaže Ilić. Poblem je i to što je za petinu smanjen broj tužilaca, dok obim posla stalno raste, dodaje on.
Upražnjena mesta
Nata Mesarović kaže da ima 154 upražnjena sudijska mesta, mahom u Beogradu, da nisu reizabrane sudije koje su presporo pisale presude i da ima izabranih sudija koje sada kasne sa izradom odluka.
