Izvor: Blic, 08.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveća investicija po našem projektu
Najveća investicija po našem projektu
BEOGRAD - Svečanošću kojoj su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije, poljske vlade i parlamenta, pre nekoliko dana u poljskom gradu Plocku obeležen je početak radova na izgradnji jednog od najvećih visećih mostova u Evropi. Projekat po kojem se most radi delo je naših stručnjaka akademika Nikole Hajdina i inženjera Bratislava Stipanića.
- Anonimni internacionalni konkurs raspisan je i održan još pre šest >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina i mi smo u konkurenciji 14 projekata dobili prvu nagradu i pravo na izvođenje tog projekta. Posle toga smo dve, tri godine radili na dokumentaciji za izgradnju, međutim zbog nedostatka novca ceo proces je mirovao do proleća ove godine. Pare su, a reč je o sumi od 60 miliona evra, u međuvremenu pronađene i radovi su startovali - ispričao je u razgovoru za 'Blic' profesor Hajdin. Radovi na ovom mostu su inače trenutno najveća investicija u Poljskoj, a planirano je da se most završi do 2005. godine.
Most se gradi na reci Visli i, prema Hajdinovim rečima, pripada savremenom sistemu mostova sa kosim zategama i podseća na Most slobode u Novom Sadu, s tim što je po rasponu veći od novosadskog mosta i ima drugačiji sistem zatega. Biće dugačak 1.200 metara, sa rasponom od 375 metara, imaće po tri kolovozne trake u svakom pravcu. Prema projektu naših autora predviđa se da se na mostu ugradi oko 10.000 tona čelične konstrukcije, 2.500 tona armature, 500 tona čelika za kose kablove, 16.000 metara kubnih betona i 2.800 metara bušenih šipova. Profesor Hajdin posebno ističe da je ovaj projekat pobedio i zato što je u estetskom pogledu bio superioran u odnosu na ostale i izuzetno ekonomičan. Kosi kablovi mosta sastoje se od po dva užeta u grupi i estetski su najprikladnijeg 'harfa' rasporeda. Piloni su stubnog, obelisk u obliku slova W ili krune, što simbolično označava prelazak preko reke Visle, a simbol krune podseća da je grad Plock bio prestonica poljskih kraljeva.
- Ovo je prvi put da je neko iz naše zemlje pobedio na konkursu za izgradnju nekog većeg mosta u Evropi. To se ranije nikada nije desilo. Inače, u oblasti mostogradnje naša tehnologija je bila na nivou najboljih tehnologija u svetu, za razliku od nekih drugih grana tehnike. Razlog za to je verovatno taj da smo zbog velikih reka koje imamo bili prisiljeni i da pravimo velike mostove - kaže Nikola Hajdin, dodajući da ima izgleda i da naše preduzeće 'Mostogradnja' dobije učešće u izgradnji mosta u Plocku.
R. Marković
Ada i Ostružnica
Na naše pitanje da li ima najava da će naši graditelji u skorašnje vreme imati prilike da dokažu svoju umešnost u pravljenju mostova, profesor Hajdin kaže da će to najviše zavisiti od raspoloživog novca, ali da je u planu da se radi još jedan most na autoputu Beograd - Novi Sad kod Beške, zatim i rekonstrukcija Žeželjevog mosta u Novom Sadu.
- U bližoj i daljoj budućnosti trebalo bi da se napravi i most preko Ade Ciganlije. Kada bi se uradio taj most i popravio most u Ostružnici, saobraćaj u centralnoj beogradskoj zoni bio bi znatno rasterećen - smatra Hajdin.
