Izvor: S media, 25.Nov.2009, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najozbiljnija reforma pravosuđa od 1946.
Ministarstvo pravde ušlo je u potpunu reformu pravosuđa, a koliko je ona ozbiljna govori podatak da je upravo ova reforma najozbiljnija još od one sprovedene 1946. godine. Osim toga ovom reformom, naše pravosuđe biće potpuno usklađeno sa onim koje imaju zemlje Evropske Unije.
Prvi deo reforme pravosuđa podrazumeva uređenje na koji način sudovi treba da funkcionišu odnosno pitanje odgovornosti sudija i tužioca da postupaju u što kraćem roku i da postupaju u skladu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sa zakonom. Po rečima državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, taj paket je usvojen u decembru i u potpunosti počinje da se primenjuje od 1. januara.
Kako kaže, to je samo jedan deo reforme, jer se drugi deo odnosi na izmene procesnih zakona.
„Procesni su oni zakoni po kome građani postupaju odnosno podnose tužbe i na osnovu kojih štite svoja prava. Tu su tri suštinska zakona: Zakon o krivičnom postupku, koji se odnosi na krivična dela, Zakon o parničnom postupku, koji se odnosi na veliki broj građanskih zahteva od brakorazvodnih parnica, raznih tužbi za utvrđivanje prava, Zakon o izvršnom postupku, koji ima zadatak da se što pre izvrše određene sudske odluke“, kaže Homen u izjavi za Radio S.
Homen kaže da je do sada potpuno završen zakon o krivičnom postupku i usvojen je u Skupštini Srbije, a do kraja decembra će biti usvojen i novi Zakon o parničnom postupku čiji je cilj maksimalno skraćivanje postupaka.
„Prema novom zakonu više nijedno suđenje u drugom postupku neće moći da traje duže od šest meseci, drugim rečima sud će u tom roku morati da odluči i da strankama dostavi svoju odluku. Takođe jedna od revolucionarnih promena je da sud više neće moći beskonačno da ukida prvostepenu odluku, već samo jednom, a drugi put će morati da odluči“, kaže Homen i dodaje da će kruna reforme pravosuđa biti Zakon o izvršnom postupku.
Taj Zakon bi pred Skupštinom trebao da se nađe najkasnije do marta 2010. godine a njegov je cilj skraćivanje trajanja izvršnog postupka, jer prema trenutnoj situaciji prosečno izvršenje u Srbiji traje 500 dana dok u EU traje samo 18 dana.
Državni sekretar Ministratsva pravde ističe da je više nego zadovoljan dosadašnjom reformom pravosuđa, jer je kako kaže ozbiljna reforma počela tek pre godinu dana usvajanjem 7 važnih Zakona za način funkcionisanja pravosuđa a u međuvremenu je usvojeno čak 43 Zakona koje je predložilo Ministarstvo pravde.
„Problem je to što je punih devet godina od demokratskih promena 2000. godine ova reforma bila potpuno zapostavljena“.
Na pitanje zašto Evropski sud za ljudska prava trenutnu situaciju u pogledu izvršenja sudskih odluka u Srbiji predstavlja kao kršenje ljudskih prava, Homen kaže da je razlog to što samo izvršenje u proseku traje 500 dana a često i duže.
„Drugim rečima, to znači da se vi kao građanin najmanje dve godine sudite u prvom stepenu, onda još toliko u drugom stepenu, pa onda pune dve godine pokušavate da izvršite odluku suda. Ta situacija je neprihvatljiva. Upravo zato smo odlučili da napravimo kompletno novi sistem, jer se u praksi pokazalo da je pravosuđe toliko sporo da nikakvim kozmetičkim izmenama situacija ne može da se popravi.“
Po podacima svetske banke Srbija zauzima 23. od ukupno 27 zemalja istočne Evrope i centralne Azije po vremenu potrebnom za izvršenje ugovora.
Homen ističe da je to zbog toga što smo imali neadekvatan Zakon.
„Zakon je dozvoljavao strankama da na mnogo načina izbegavaju izvršenje izvršne odluke. Naprimer vi ste mogli da tražite izuzeće svih sudija u izršnom postupku, zatim delegaciju suda, odnosno tražite da drugi sud odlučuje po tom pitanju, a svaka od ovih radnji je odlagala izvršenje za najmanje tri meseca“.
A sa druge strane, tome je doprinelo i nepostojanje kompjuterskog programa kada su u pitanju izvršenja što je dovodilo do brojnih zloupotreba pa često i korupcije u pravosuđu.
„Kompjuterski program će u buduće to onemogućiti a sa druge strane Zakon će zaista biti urađen na onaj način da kada dođe do izvršne presude ona mora biti izvršena u najkraćem mogućem roku“.
Što se tiče promene u sistemu pravnih lekova, Homen kaže da je ideja bila da se oni pojednostave i da se smanji njihov broj, što je i učinjeno u Zakonu o krivičnom postupku.
„Izbrisali smo dva vanredna pravna leka za koje zaista nema smisla da postoje. U novom Zakonu o parničnom postupku će takođe biti izbrisan zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek koji nigde u svetu ne postoji i naravno onemogućeno je višestruko ukidanje presuda“ kaže Homen.
Po njegovim rečima, sama pojava da postoji najmanje šest pravnih lekova dovodi do nesigurnosti odnosno do toga da postupci traju deset, dvadeset ili trideset godina što je česta pojava u našem društvu.
A.B.
