Izvor: TvojPortal.com, 23.Apr.2011, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadziđivanje bilo protivustavna obmana
(dnevnik.rs) Kupoprodaje zajedničkih prostorija u poslednjih 16 godina obavljale su se na osnovu saglasnosti vlasnika stanova koji poseduju 51 odsto ukupne stambene površine zgrade. Međutim, Ustavni sud je
proglasio odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada koje se odnose na potrebnu saglasnost vlasnika neustavnima, a odluka o tome stupila je na snagu 21. aprila, objavljivanjem u „Službenom glasniku„. Sud smatra da isto pravo imaju svi vlasnici stanova i da se odluka o promeni >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << namene zajedničkih prostorija ne može donositi mimo volje svih vlasnika. Reč je, cene, o zajedničkoj nedeljivoj svojini, što znači da svi imaju jednako učešće u njoj. Da li će tako i biti, zavisi od zakonodavca.
U Ministarstvu za životnu sredinu, prostorno planiranje i rudarstvo potvrđeno je za naš list da svi u lancu moraju da poštuju ovu odluku, a oni traže odgovarajuće rešenje za sprovođenje takve odluke u život.
– Javnost treba da zna da je situacija dosta jednostavna. Zašto se u praksi stvari toliko komplikuju, zašto se izdaju u suštini nezakonite dozvole, a pogotovo rešenja o upotrebnoj dozvoli, mogu da objasnim samo neznanjem, korupcijom, ili pravnom „budalaštinom“ – kaže za „Dnevnik” novosadski advokat Zoran Ristić. – Vlasnik stana je vlasnik samo unutrašnjosti stana, i to je njegova etažna svojina, hodnici, zajedničke prostorije, liftovi, podrumi, tavani, krov, fasada, oluci, i ostalo, predstavljaju zajedničku nedeljivu svojinu svih stanara. O zajedničkoj nedeljivoj svojini se odlučuje kolektivno, konsenzusno, saglasnošću volja svih stanara.
Ristić pojašnjava da se u Srbiji još primenjuje i još je uvek na snazi takozvani Zakon o svojini na delovima stambenih zgrada i prostorija iz 1962. godine. U tom zakonu eksplicitno stoji da se naziđivanje, povećanje spratnosti i slično može izvesti samo saglasnom izjavom volje svih vlasnika, i tu dvojbe i dilema nema. Zašto je to tako? Pa zato što pravnu zajednicu čine svi vlasnici – suvlasnici. Vlasnik si svog prostora etažnog dela 1/1, a zajednički suvlasnik svih zajedničkih delova stambene zgrade, od temelja pa do krova.
– Problem je izazvalo donošenje posebnog Zakona o održavanju stambenih zgrada i prostorija u želji da se funkcionalno reši pitanje upravljanja zgradom – kaže Ristić. – Tim zakonom je uređeno da se pretvaranje tavana ili podruma u stambeni prostor može izvesti i putem odluke Skupštine stambene zgrade ukoliko je postignuta saglasnost 51 odsto vlasnika kvadrata u zgradi. Nažalost, lošim pravnim tumačenjem, smicalicama, koruptivnim metodama, vrlo jednostavna stvar se u praksi izmigoljila. Pod maskom pretvaranja tavana u stambeni prostor uz dozvolu 51 odsto vlasnika investitori su nadležnim organima Gradske uprave prikazivali taj ugovor i od njih su dobijali pravo nadiziđivanja tako što je rušen krov i nadgrađivan sprat-dva i više. Taj akt nema nikakve veze s pravom i predstavlja njegovu tipičnu zloupotrebu jer se jednostavno zakonsko rešenje da se može dozvoliti pretvaranje tavana u stambeni prostor bez narušavanja spoljnog izgleda zgrade i povećavanja bilo kakvog broja kvadrata u praksi pretvaralo u to da je neko uz dozvolu nadležnih organa, koja je u suštini mogla biti data samo za pretvaranje tavana u stambeni prostor, rušio tavan i povećavao spratnost, a sve u cilju brze i lake zarade. Zato je to i „pravna budalaština“ jer je jasno bilo da niko osim vlasnika stana ne može dati saglasnost na to da se spoljni izgled zgrade izmeni, da se naruši statika zgrade, da se povećava spratnost, menja ono što predstavlja zajedničku nedeljivu svojinu.
– I samo pretvaranje tavana u stambeni prostor nekada je bilo u nadležnosti izvršnih veća opština i gradova, sve do 1993. godine, pa da je tako na primer u Beogradu 1997. i 1998. godine u pojedinim opštinama znala ođednom da izađe na videlo neka „navodna odluka izvršnog odbora opštine iz 1992. god. kojim je neka zgrada dobila saglasnost za naziđivanje„, a da niko nije znao kada je to bilo na sednici tog organa – zaključio je Ristić.
On kaže i da će pravne posledice biti veoma ozbiljne jer sada u roku od šest meseci sva lica čiji su interesi i prava povređena imaju pravo da traže izmene takozvanih pojedinačnih pravnih akata. To praktično znači da se na zahtev tih lica mogu voditi novi upravni postupci, što može izazvati veliku pravnu nesigurnost i dovesti do velikih problema u praksi.
D. Urošević
Moguće i rušenje
Pomoćnica ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje Aleksandra Damnjanović-Petrović ocenila je ranije, o čemu je „Dnevnik” već pisao, da nije isključeno ni rušenje nekih nadzidanih zgrada.
– Posledica osporavanja, odnosno poništavanja nekog akta, mogla bi biti i rušenje – rekla je ona, izrazivši nadu da do toga, ipak, neće doći, ali ističući da je norma opasna jer je reč o retroaktivnoj primeni zakona o stečenim pravima.
Srbijanadzidjivanjeprotiv ustavna obmana
