Izvor: Politika, 14.Jun.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na sunce sa šeširom i naočarima
Indeks UV zračenja ovih dana iznosi sedam, i građanima se savetuje da izbegavaju izlaganje sunčevim zracima od 11 do 17 sati. – Neophodno korišćenje krema sa zaštitnim faktorom, ali i nošenje šešira, naočara i lagane garderobe
Mnogo je onih koji su jedva dočekali toplo vreme kako bi na kupalištima „nabacili” preplanulu boju, ali stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan i izbegavati sunčanje u vreme kada je zračenje najizraženije.
Indeks UV zračenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovih dana u Beogradu iznosi sedam, što predstavlja upozorenje građanima da se ne izlažu sunčevim zracima od 11 do 17 sati.
Ovaj indeks predstavlja količinu ultravioletnog zračenja koje je očekivano da stigne na zemljinu površinu u trenutku kada je sunce na nebu najveće, a to zapravo znači da što je veći indeks – moguća su veća i oštećenja kože i očiju.
Stručnjaci kažu da je UV indeks od nula do dva minimalan, da je od tri do četiri mali, da je od pet do šest umeren, da se od sedam do devet smatra visokim, a ako je veći od 10 znači da je veoma visok.
Prema rečima dr Snežane Matić-Besarabić, iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje, neophodno je da ljudi povedu više pažnje o zaštiti tela čim indeks UV zračenja pređe četiri, a debela hladovina se posebno savetuje deci, trudnicama i starijim osobama.
– Mislim da je bespredmetno ljudima stalno govoriti koliki je indeks UV zračenja, jer mnogo veći uticaj ima to kada se obaveštavaju kako se treba ponašati i kad treba izbegavati direktno izlaganje sunčevim zracima. Pravilno postupanje kada je visok indeks UV zračenja znači da treba sedeti u zelenilu i hladovini, okupati se i opet se skloniti sa sunca – istakla je dr Matić-Besarabić.
Područje naše zemlje nalazi se već nekoliko godina u zoni takozvanog ekvatorijalnog zračenja, a na posledice po stanovništvo utiče i kakav fototip kože imaju, jer nisu svi ljudi podjednako osetljivi na UV zračenje zbog različite sposobnosti samozaštite kože. Stručnjaci kažu da su najugroženije osobe za tipom jedan i dva, da treba imati na umu da loši UV zraci utiču na oštećenje kože i da su jedini faktor rizika za dobijanje malignih oboljenja kože. Posledice prekomernog sunčanja u detinjstvu vide se tek u starijim godinama.
Dr Aleksandar Adamović, direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu, naglašava da indeks UV zračenja zavisi od temperature, ali i nadmorske visine, geografske širine, vlage vazduha i drugih faktora. Što je sunce bliže, ovaj indeks je veći, smatra dr Adamović.
– U junu, julu i avgustu je najveći. Često ljudima ne možete da objasnite da sunčevi zraci mogu da budu štetni, jer svi vole da budu crni. Postoje istraživanja koja kažu da vitamin De koji organizam dobija sunčanjem štiti od brojnih bolesti i podiže imunitet, ali to ne znači da osoba ceo dan treba da bude na suncu – rekao je dr Adamović.
Činjenica je da su osetljiviji i oni koji imaju veliki broj mladeža, pa se zato svima onima koji se često izlažu „čvarenju” savetuje da odlaze na redovne preglede mladeža dermatoskopom, da bi se u samom začetku otkrilo najopasnije oboljenje. Dr Adamović ističe da je neophodno da se kreme sa visokim zaštitnim faktorom namažu pre izlaska iz kuće, kao i da se njihovo nanošenje ponavlja na svakih sat, dva. Koliki će zaštitni faktor kreme osoba koristiti, zavisi od tipa kože. Tamnopute osobe su prirodno otpornije, pa im je dovoljan zaštitni faktor oko 10, za osetljivije se savetuje korišćenje krema sa faktorima od 15 do 35, a za osobe veoma svetle puti oni na kojima piše da je zaštita 40 i više. Pred svaki izlazak napolje, obavezno je staviti naočare sa UV zaštitnim faktorom, obući laganu garderobu i staviti šešir na glavu.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 15/06/2010
