Izvor: Kurir, 14.Jul.2010, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NORVEŽANI KUPILI SRPSKU IMOVINU U HRVATSKOJ
ZAGREB/BEOGRAD - Srbi su loši trgovci!
Investicioni fond „Rekap internešenel“ postao je vlasnik srpske imovine u Hrvatskoj oduzete 1990. godine i vredne 260 miliona evra, piše zagrebački nedeljnik Nacional. Ovaj norveški fond je tako postao vlasnik ogromnih zemljišnih parcela, odmarališta, luksuznih vila i drugih objekata na području od Rovinja do Dubrovnika.
- Ta invazija se događala najvećim delom izvan Hrvatske, jer su norveški investitori pokupovali vlasništvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nad imovinom srpskih preduzeća i fizičkih lica u Hrvatskoj, koju je hrvatska vlada 31. decembra 1990. uredbom oduzela i uknjižila u svoje vlasništvo - navodi Nacional. Ovaj list poseduje i spisak srpske imovine koju je „Rekap internešenel“ otkupio od naših preduzeća. Između ostalih, reč je o preduzećima „Central“, „Čelik“, „Kluz“, „Kontaktor“, Livnica Kikinda, „Narodna radinost“, Panonska banka, „Partizanski put“, PK Sombor, PKB, PKB Agroinženjering, „Ratko Mitrović“, „Servo Mihalj“, „Univerzal“, „Vojvodinaturs“ i „Zastava“.
- Neke nekretnine plaćali su čak i do 60 odsto jeftinije, a veći deo njih otprilike 30 odsto jeftinije od realne tržišne cene - otkriva Nacional.
Kako smo saznali, Srbija nema preciznu evidenciju imovine koja se nalazi u Hrvatskoj, a onu o kojoj postoje podaci ne žele da otkrivaju, kako kažu u Ministarstvu finansija, dok se sukcesija ne završi.
- Sva pitanja o spornoj imovini između Hrvatske i Srbije biće regulisana bilateralnim sporazumom, koji se očekuje do kraja godine. U okviru tog sporazuma na dnevnom redu će se naći i ova prodaja o kojoj pišete - kažu u ovom ministarstvu.
Kako je Kurir saznao od izvora iz Vlade Srbije, prodaja imovine društvenih preduzeća u Hrvatskoj bila je van kontrole države.
- Direkcija za imovinu ima u evidenciji imovinu državnih firmi, a nedavno je uputila poziv i da se upiše imovina lokalnih samouprava. Odziv je bio izuzetno mali, tako da i dalje nemamo tačnu evidenciju. Kad je reč o društvenim preduzećima, ona su mogla slobodno da raspolažu imovinom. Zato su neki to iskoristili - uprkos tome što ih je država finansirala i što su posle transformirani u državna preduzeća - pa su prodali tu imovinu u Hrvatskoj - kaže naš izvor.
Milan Lađević
Mi stopirali, Hrvati prodavali
Agencija za privatizaciju stopirala je prodaju 320 preduzeća čija se sedišta nalaze na teritoriji bivših republika. S druge strane, Hrvatski fond za privatizaciju tvrdio je da je popisao 319 objekata na koja polažu pravo firme iz Srbije. Od njih je 158 prodato, 30 dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada se vode sporovi, dok je 91 objekat slobodan.
.jpg)
