Izvor: Glas javnosti, 04.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIS „dotira“ konkurenciju
BEOGRAD - Dok Vlada Srbije uporno odbija da prizna da je Naftna industrija Srbije u 2008. godini poslovala sa gubitkom, menadžment ove kompanije pokušava da nađe načine da nadoknadi gubitak. Ukoliko novi revizorski izveštaj, koji će se raditi na zahtev države kao manjinskog vlasnika, bude ponovo pokazao gubitak, neko će morati da objasni gde su nestale pare.
Kako tvrdi izvor Glasa javnosti iz NIS, srpsko-ruski nesporazum će potrajati, jer je rusko rukovodstvo, navodno, još pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nekoliko meseci nezvanično tražilo od srpskih vlasti da pokrenu istragu oko završnih računa i pohapse odgovorne za malverzacije, ali nisu naišli na „razumevanje“. U vladi, pak, negiraju postojanje bilo kakvih razgovora na tu temu.
DRŽAVA NEMA UTICAJ
Iz Ministarstva energetike objašnjavaju da država ne može da utiče na cenu prerade nafte, ali zato može da ograniči cenu naftnih derivata na pumpama.
- Cena prerade nafte zavisi i od dobre ili loše organizovanosti kompanije koja to radi. Država ne može, kao manjinski vlasnik da određuje cenu prerade - izjavio je ministar Petar Škundrić.
TENDER ZA REVIZORA
Vlada Srbije će naredne nedelje uputiti javni poziv za izbor novog nezavisnog revizora koji će preispitati poslovanje NIS u 2008. godini. Angažovanje KPMG je koštalo oko 100.000 evra i taj trošak biće pokriven parama NIS. Međutim, kako je izjavio generalni direktor NIS Kiril Kravčenko, Vlada Srbije je odlučila da angažovanje novog revizora da plati parama poreskih obveznika.
Novi revizor koji bude angažovan moraće da dostavi izveštaj pre 30. septembra, pošto Skupština akcionara NIS mora da, najkasnije do tada, usvoji izveštaj o poslovanju. Sednica Skupštine akcionara, koja je bila zakazana za 30. jun, na kojoj je trebalo da bude usvojen ili odbačen izveštaj revizorske kuće KPMG biće odložena.
Monopol
- Ipak, NIS namerava da do kraja 2010. počisti svu konkurenciju na tržištu i uspostavi potpuni monopol - navodi naš izvor.
Gubici NIS za 2008, prema revizorskom izveštaju KPMG, procenjeni su na čak osam milijardi dinara, odnosno oko 90 miliona evra, a prema rečima generalnog direktora ove kompanije Kirila Kravčenka tu revizorsku kuću je unajmilo srpsko rukovodstvo.
Poslovodstvo NIS navodi da kompanija ima gubitke i od prerađivanja nafte za druge kupce. U ovoj kompaniji tvrde je realna cena prerade jedne tone nafte 52 dolara, a ne 29 dolara kako je određeno 2005. godine.
Kravčenko je izjavio da bi skuplja, odnosno isplativa prerada povećala cenu goriva na pumpama za 2,5 procenata.
- NIS zapravo dotira ostale privatne kompanije, svoju konkurenciju, naplaćujući za preradu gotovo dva puta manje od stvarnih troškova - objašnjavaju u NIS.
Ukoliko Naftna industrija Srbije poveća cenu prerade sirove nafte, a država pri tom ne odobri poskupljenje derivata sasvim je sigurno da će svi manji trgovci derivatima na srpskom tržištu biti ugušeni. A kada nema konkurencije, onda monopolisti kroje cene.
Nebojša Atanacković iz kompanije „Nafta“ AD kaže da bi uz poskupljenje prerade sirove nafte morala da skoči i cena goriva na pumpama jer bi u suprotnom to dovelo do totalnog monopola NIS na srpskom tržištu.
- Država to ne bi nikako smela da dozvoli, jer takvu situaciju nismo imali u proteklih 20 godina. Zabrana uvoza naftnih derivata će prestati da važi tek 2011. godine, kada se očekuje prava liberalizacija tržišta. Ustalom država uređuje maksimalnu cenu goriva na pumpama, ali ne uređuje cenu kerozina, bitumena i mazuta gde NIS ima potpuni monopol - objašnjava Atanacković.
Urednica portala Enerdžiobzerver, analitičar Sijka Pištolova objašnjava da Rusi, isto kao i sve kompanije sa zapada, kada dođu na neko tržište žele što više da profitiraju, odnosno da uspostave monopol.
- Poskupljenjem prerade sirove nafte svi oni koji moraju da prerađuju naftu kod NIS će postati ekonomski neisplativi. Malim trgovcima dajem još svega pola godine, a onda će prodati svoje pumpe ispod cene - objašnjava Pištolova.
Pomoć države
Ona dodaje da „veliki igrači“ na tržištu, poput OMV, ostati na tržištu jer je njihova ulog osim komercijalne i politička.
- Takve kompanije imaju cilj da ostanu u regionu, pa šta košta da košta. Međutim, ukoliko NIS ne bude doveo u red benzinske pumpe, OMV kao konkurent može sasvim lepo da zaradi - objašnjava Pištolova.
NIS trenutno drži 62 odsto tržišta naftnih derivata. Od toga 76 odsto prodaje motornog benzina, mazuta 71 odsto, dizel goriva 60 odsto i TNG-a 57 odsto. Ova kompanija kao pomoć ima državnu uredbu po kojoj u Srbiji nema slobodnog uvoza naftnih derivata osim evrodizela do kraja 2010. godine.
.jpg)
