Izvor: Politika, 03.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mučenja u kraljevoj vili
Da bi ugušili pokret otpora, nemački fašisti 1942. godine streljali na desetine četnika i pokopali ih u tajnu grobnicu Preliminarna ispitivanja sondom koje je obavila ekipa doktora Dušana Dunjića, obducenta, potvrdila su sumnje da šuma iznad kraljeve štale na Oplencu ima obrise masovne grobnice. Stručnjaci su preporučili da se istraživanja nastave. Pre mesec dana Zadužbina kralja Petra Prvog u dogovoru sa Tužilaštvom za ratne zločine organizovala je prva iskopavanja. Tada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ekshumirano sedam kostura, što je bio povod da sud naredi ekshumaciju i identifikaciju svih žrtava.
Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine, kaže da su posle toga prestali sa iskopavanjima, očekujući da se taj posao nastavi u prisustvu tužioca i istražnog sudije. Ispostavilo se da su bili zauzeti oko identifikacije žrtava iz masovnih grobnica u Batajnici.
Dok ekshumacija ne počne, radnici Zadužbine prekrili su masovnu grobnicu ciradom da bi je zaštitili. Gavrilović sa svojim saradnicima nastavlja istraživanja i rad na prikupljanju podataka o srodnicima radi lakše identifikacije žrtava i obavljanja DNK analize.
– Utvrdili smo da su sa streljanja uspeli da pobegnu Dragomir Marinković zvani Pilot iz Topole, koji je krajem rata poginuo, i Panta Pantić iz Jarmenovaca, koji je umro 1973. godine. On je sve ispričao supruzi i nju smo pronašli. Tragali smo i za motivom za ovaj zločin i utvrdili da je 1942. godine ovde organizovan veoma jak pokret otpora. Nemci su imali dobru obaveštajnu službu i očigledno je da su hteli da saseku u korenu svaku mogućnost obnove pokreta koji je godinu dana ranije u Šumadiji bio aktivan. Imali su podatke ko su bili četnici u tom kraju. Partizanski pokret je bio mnogo slabiji, posebno 1942. godine, jer su se svi povukli u Bosnu. Nemci su išli na sigurne kuće. Racija je trajala tri, četiri dana – priča Gavrilović.
Pretresli su čitavo područje do Čačka. Jednu veću grupu su uhvatili na nekoj svadbi u Svračkovcima. Zarobljenike su vodili u podrum kraljeve vile na Oplencu, gde su ih isleđivali, mučili i na kraju streljali. Među njima je bio i lekar Boris Mikulin, Jevrejin. On je izbegao hapšenje u Beogradu i krio se u Gornjim Banjanima kod Takova, gde je lečio četnike. Nemci su imali običaj da među zarobljenike ubacuju svoje ljude koji su glumili da su zlostavljani, kako bi od četnika saznali neku informaciju. Dobro su znali srpsku istoriju i šta je sve počelo na ovom području. Znali su i kakav otpor mogu odavde da očekuju. To je bio motiv da ove ljude streljaju.
Obilazeći Šumadiju, Mileva Stevanović, upravnik muzeja na Oplencu, po okolnim selima došla je do velikog broja srodnika ubijenih. Oni više od pola veka ništa nisu znali o njihovoj sudbini. Ona kaže da su Nemci imali potkazivače. Po selima se tačno znalo ko su bili ljudi koji su Nemcima izdali četnike.
– Naišla sam na više slučajeva da su zatrte čitave porodice potkazivača, da su sahranili svu decu koju su imali. Potomci streljanih četnika, svi koje sam posetila, vrlo su siromašni. Oni su i posle rata bili u nemilosti kod novih vlasti. Nikome nisu smeli da se obrate. Neki od njih imaju spomenice, ali ne za učešće u ratu od 1941. godine, već kao žrtve fašističkog terora na Oplencu – kaže Stevanovićeva.
Veruje se da je u grobnici na Oplencu sahranjena 31 osoba, ali bi taj broj mogao da bude i veći. Gavrilović kaže da ovo nije jedina masovna grobnica streljanih četnika na ovom području. Vlasti su posle Drugog svetskog rata uklanjale pisane tragove u nameri da ove događaje izbrišu. U suprotnom, ne bi mogli da objasne zašto su Nemci streljali četnike ako su to, po zvaničnoj istoriji, bili njihovi saradnici. Nova saznanja mogla bi da budu neprijatna za one koji su pisali istoriju.
Gavrilović veruje da će sve oplenačke žrtve biti identifikovane. Njihovi potomci će da odluče da li žele da ih sahrane u porodične grobnice. Ostaje i mogućnost da budu sahranjeni u grobnici gde su i do sada počivali, ali će to mesto, kako najavljuju u Zadužbini, biti uređeno i dostojno obeleženo.
– Ne znam šta je veći greh. Da li to što su ih Nemci streljali ili to što je 60 godina ovaj narod to krio od sebe. Mislim da je dušama tih ljudi teže palo to što njihova imena niko nije smeo da pomene i što su njihove porodice ispaštale godinama. To je sramota za Srbiju – kaže Gavrilović.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 03.08.2006.]
