Izvor: Politika, 01.Okt.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monaški vez za vladičansku odeždu
Manastir Bukovo u Eparhiji timočkoj ima krojačku radionicu u kojoj monasi šiju crkvene odežde, ali izrađuju i crkvene barjake, plaštanice, prekrivače za sveti presto
Nema mnogo muških manastira u kojima deo monaškog poslušanja podrazumeva šivenje crkvenih odeždi. „Nema ni mnogo manastira koji imaju oca Stefana”, dodaje u šali arhimandrit Ilarion, iguman manastira Bukovo u Timočkoj eparhiji. Posvećena Svetom Nikolaju Čudotvorcu, na četiri kilometra od Negotina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ova svetinja ima svoju krojačku radionicu u kojoj se rade svešteničke mantije, svešteničke i vladičanske odežde, epitrahilji, mitre, predmeti za crkvu: barjaci, plaštanice, prekrivači za sveti presto. Ova delatnost počela je dolaskom oca Stefana u manastir 1997. godine. Početak je bio skroman, vođen željom ovog monaha, ranije zaposlenog u tekstilnoj fabrici u Knjaževcu, da pomogne manastiru.
– Radio sam u modelarnici i tu sam dosta naučio o mnogim odevnim predmetima, kako treba šiti od početka do kraja, pa mi nije mnogo trebalo da savladam „crkveni program”. Najvažnije je osmisliti kako treba da izgleda odežda, kojim će motivima biti ukrašena i onda sve to uklopiti u skladnu celinu. Imamo mašinu za vezenje, koju programiramo prema našem nacrtu, a mi krojimo i šijemo – priča otac Stefan.
U tom poslu pomaže mu sabrat, otac Zaharija. Gotovo da nema dana kada ne rade na nekoj porudžbini, a imaju ih petnaestak mesečno.
– Za jednu odeždu potrebno je, kada se osmisli i isprogramira vez, jedna nedelja, ali zavisi koliko su komplikovani motivi na njoj. Radili smo odežde za našeg vladiku Justina, naručuju nam dosta iz naše, ali i iz drugih eparhija – kaže otac Stefan.
Na pitanje šta je najteže izraditi, otac Stefan kaže: „Ništa nije teško kada čovek to voli i hoće.”
Osim ove, manastir ima i veliku stolarsko-duborezačku radionicu u kojoj trenutno rade drvenariju i nameštaj za novi četvorospratni konak čija je izgradnja započela 2006. godine. Urađene su i pevnice od kestenovog drveta za manastirsku crkvu. Život manastira bratstvo beleži i kroz fotografije i video-materijal. Petnaestominutni film o manastiru uradio je otac Enoh, dok je iza objektiva fotoaparata najčešće sam iguman, koji skromno prima pohvale našeg fotoreportera.
Najviše posla desetočlano bratstvo ima oko novog manastirskog vinograda. Na dva hektara posađena je autohtona sorta grožđa, crna tamjanika, a sadnice sa sertifikatom dobijene su od Poljoprivredne škole u Negotinu. Vinogradarstvom se najviše zanima otac Damjan.
– Kada smo došli u Bukovo kao bratstvo 1994. godine, ovde je postojao samo jedan čokot vinove loze, crne vijale. Inicijativa za podizanje vinograda, pre nekih desetak godina, došla je od našeg vladike Justina. Sećam se da mi je vladika tada rekao da ćemo iza ekonomskih zgrada podići vinograd jer to je blagosloveno za ovaj kraj, a i manastir Bukovo je bio poznat po proizvodnji vina. Blagoslov vladike je doprineo da se ovih godina to i ostvari. Ušli smo polako u proizvodnju vina, a naš vinograd zasađen je u jesen 2009. godine, pa ćemo dogodine imati i prvu zvaničnu berbu – priča otac Ilarion.
Dok nas, vođene novinarskom radoznalošću, zanima da vidimo stolarsku radionicu, fotografije koje je uradio arhimandrit Ilarion, šivaće mašine oca Stefana, vinograd i podrum vina u koji nas vodi otac Damjan, vernici dolaze u manastir Bukovo da nađu smirenje u molitvi, zajedništvo u liturgiji, čuju savet kako da budu bolji hrišćani ili da se samo na trenutak povuku iz našeg metežnog modernog sveta u tišinu i mir drevne svetinje.
Jelena Čalija
-----------------------------------------------------------
Istorija Bukova
Pretpostavlja se da manastir Bukovo potiče iz 15. veka. Manastirska crkva, posvećena Svetom Nikolaju Čudotvorcu, spada u posebnu varijantu moravske škole. Na manastirskom imanju je 1891. godine podignuta prva poljoprivredna škola u kojoj su učitelji bili i monasi iz Bukova. Najteži period za svetinju nastupa posle Drugog svetskog rata, kada je manastiru oduzeto 366 hektara imanja i kada je on počeo da propada. Od 1972. do 1994. godine, manastir je bio ženski. Dolaskom vladike Justina na tron timočkog episkopa, u Bukovu je ponovo muško monaštvo, a manastir doživljava novu, veliku obnovu.
J. Č.
objavljeno: 02.10.2011
