Izvor: Press, 02.Jul.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moje dete trovali na Onkologiji!
Zlata Đerić, poslanica NS u Skupštini Srbije, optužuje lekare Instituta za onkologiju da su nesavesno lečili njenog maloletnog sina Miloša
Zlata Đerić poslanica Nove Srbije traži od Republičkog tužilaštva da proširi optužnicu protiv uhapšenih lekara sa Instituta za onkologiju, osumnjičenih da su pacijentima, čak i deci, propisivali jače i veće doze lekova da bi od farmaceutskih kuća uzeli mito. Ona je spremna da svedoči i >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << preda dokumentaciju o lečenju sina Miloša, koji se lečio od raka potkolenice na dečjem odeljenju na Institutu.
Prema njenim rečima, osim što su mu propisivane prejake terapije, Milošu su tamošnji lekari pogrešno dijagnostikovali metastaze na plućima. Đerićeva napominje da mnoga deca nisu spasena od preterane upotrebe citostatika.
Pogrešna dijagnoza
- U septembru 2006. u Somboru na ortopedskom odeljenju, mom sinu Milošu (tada šesnaestogodišnjaku) dijagnostikovali su tumor. Na Institutu Banjica je u oktobru postavljena konačna dijagnoza - maligni tumor potkolenice. Rekli su da je procedura lečenja sledeća: prima se nekoliko ciklusa hemoterapija na Institutu za onkologiju, operacija na Banjici, ugradnja implantata i opet nekoliko ciklusa hemoterapija - priča Đerićeva.
Na Institutu za onkologiju lečenje po tzv. protokolu Euramos 1 počelo je oktobra 2006.
- Rečeno mi je da će to lečenje trajati 40 nedelja, odnosno 12-13 hemoterapija. Svi stručnjaci u svetu tvrde da taj protokol traje 27 nedelja. Istovremeno mi se saopštava da na plućima mog deteta postoje dve metastaze, čije će lečenje početi tek kad se završi lečenje tumora potkolenice. Milošu je taj tumor uspešno operisan i ugrađen implantant na Banjici posle pete hemoterapije na Institutu - prepričava Đerićeva.
Prejaki lekovi
I umesto da se posle uspešne operacije broj predviđenih 12-13 hemoterapija smanji, lekari Instituta za onkologiju ga uvećavaju na čak 20.
- Već posle šeste hemoterapije kod Miloša je došlo do sagorevanja vena usled upotrebe „adriamicina" i do ozbiljnog povećanja krvnog pritiska, preko 220. Posle osme terapije Miloš doživljava težu krizu gde mu je prvi put „stala" koštana srž. Računamo da treba prekinuti, ali nam doktorka kaže da nismo ni na polovini. Posle desete terapije dolazi do sepse. Institut za onkologiju odbija njegovo zbrinjavanje pod izgovorom da nema mesta - navodi Đerićeva.
Ona se tada obratila za pomoć lideru NS i tadašnjem ministru za infrastrukturu Velimiru Iliću, koji obezbeđuje da Miloš bude hitno primljen na VMA „gde mu je spasen život".
- Utvrdili su da nema metastazu na plućima i prekinute su hemoterapije. Od tog trenutka oporavak kreće vrlo brzo i do danas uz redovne kontrole sve je izuzetno povoljno. Miloš studira psihologiju, svira klasičnu gitaru i na njemu se ne primećuje da je prošao jedno ovako teško i dramatično iskustvo.
