Izvor: TvojPortal.com, 24.Dec.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moć na mreži
Dnevnik.rs Niko više od afričkih i azijskih despota tokom „arapskog proleća“ nije proklinjao dan kada je izmišljen internet, a još više trenutak kad je ovaj ničim izazvan porodio sve te društvene mreže.
Svi njihovi pokušaji da širenje informacija putem interneta spreče davali su simbolične rezultate, ali su, s druge strane, time dodatno naglasili autističnu crtu njihovog vladarskog karaktera.
Nisu, naime, društvene mreže svrgle dotične autokrate, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << nego ljudi koji više nisu mogli da ih istrpe: jedino oružje koje su imali na raspolaganju – internet, pokazalo se, ako ne ubojitim, onda svakako efikasnim. Ubojitost kalašnjikova, a pogotovo tenkova, je li, i dalje je neprikosnovena.
Posledice „arapskog proleća“ sada mogu da posluže kao upozorenje onima kojima se ne mile bilo kakve promene u svojim zemljama. Posebno one koje će iznova, ili po prvi put, artikulisati slobodnu volju građana. Ali, to ne znači nužno i striktno uvođenje određenog poretka. Jer, ako internet širi neku klicu, ta klica nije isključivo društveno ustrojstvo zapadnog tipa. Uostalom, dovoljno je pogledati rezultate nedavnih izbora u zemljama severa Afrike.
Internet širi slobodu izbora, i u toj slobodi može podjednako da se uživa, kao i da se zloupotrebljava. Prilikom nedavnog gostovanja u Novom Sadu dvoje francuskih istraživača iz Perspektive 2100, nevladine organizacije koja svojim predviđanjima naučno–tehnološkog razvoja u 21. veku pomaže onima koji imaju odgovornost za donošenje odluka, istaknuta su dva primera: Vikiliks i grupe hakera koji deluju pod nazivom Anonimni. Vikiliks, primetila je Dominik Lakroa, ogolio je način na koji funkcionišu svetske vlade i milionima je omogućio da proniknu makar u deo tog mehanizma. S lica političara pale su maske i njih je, objavljujući na hiljade depeši, Vikiliks potpuno demistifikovao učinivši ih običnim ljudskim bićima, sa svim svojim slabostima. S druge strane, Lakroa je, inače lingvista po vokaciji, ukazala na to da subverzivne akcije Anonimnih, usmerene na kompjuterske sisteme pojedinih multinacionalnih korporacija, proizvode i kolateralnu štetu običnim ljudima, kod kojih generišu nepoverenje prema bezbednosti interneta i time menjaju percepciju o njegovim plemenitim potencijalima.
Internet je samo u svom početku izgledao kao oaza slobode, oporo je primetio Tjeri Goden, osnivač Perspektive 2100. Njegovo poimanje danas zavisi od toga kako ga koristimo, čemu nam služi: za neke je i dalje oaza slobodne reči, za druge mogućnost za špijunažu klijenata, kao što to radi Fejsbuk, a za druge opet prostor gde će moći da sprovedu medijski linč.
– Ne bih se usudio da tvrdim da je internet za, ali ni to da je protiv demokratije – zaključio je Goden.
Internet pruža mogućnost za unapređenje demokratije, pre svega u transparentnosti procedura kao ključnog obeležja demokratije, ali, smatra Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta, još nije blizu trenutak kada će se moći govoriti o tome da je internet omogućio ostvarenje idela o neposrednoj demokratiji.
– Prvo, još uvek mali broj građana i u Srbiji i u svetu ima pristup računarima, mobilnim telefonima i Internetu (2/3 svetske populacije nije onlajn). Drugo, čak i oni koji koriste Internet često nemaju obrazovanje i veštinu za učešće u političkom životu, čak i onlajn. Treće, još uvek ne postoji dovoljno pristupačnih, kvalitetnih i pouzdanih aplikacija koje bi podržale neposrednu demokratiju. Po ovom pitanju situacija se stalno popravlja: sve više ima aplikacija i sve se više eksperimentiše, ali je to još uvek daleko od glavnih tokova – kaže Marković u razgovoru za „Dnevnik“ i podseća na to da do sada nijedna zemlja nije uvela isključivo elektronsko glasanje na izborima, već tek kao jedan način glasanja.
U svetu zato jeste trend da putem interneta građani sve više učestvuju u donošenju odluka, putem predlaganja narodnih inicijativa ili, kao što je to bio slučaj na Islandu, u slanju komentara na predlog ustavnih odredbi. Istovremeno, korišćenjem informatičkih tehnlogija, napominje naš sagovornik, moguće je poboljšati rada postojećih institucija. Koliko brzo bude sazrevala svest o važnosti povezivanja institucija, razmeni podataka i efikasnom pružanju usluga, toliko ćemo brzo imati univerzalno dostupnu elektronsku komunikaciju s državnim organima, elektronskim javnim nabavkama, veću dostupnost podataka o radu institucija, te veći nivo kontrole.
Potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić, među političarima sigurno najveći internet jevanđelista, smatra da internet može puno da učini po pitanju javnosti procedura, dostupnosti informacija o procedurama koje se institucionalno kontrolišu, i tu napominje da je takvom vrstom upotrebe – internet nezamenjiv.
– Ipak, sumnjam da zaista može postati, u punom smislu te reči, „sredstvo kontrole“ vlasti – kaže Čomićeva u izjavi za „Dnevnik“. – Na internetu je neizbežna uzajamnost i otvorenost, otvorenost internet strukture je takva po sebi.
Slobodan Marković, međutim, smatra da je kontrola vlasti moguća ako se postigne insistiranjem na objavljivanju podataka o radu državnih organa i korišćenjem informatičke tehnologije u svrhu analize i promocije tih podataka.
– Demokratska vlast trebalo bi da ima dovoljan nivo svesti o tome da raspolaganje državnim parama mora biti transparentno i da ministri moraju biti odgovorni onima koji su ih birali. To je stvar političke kulture i nivoa zrelosti demokratije u društvu. To je nešto što je kod nas na dosta niskim granama i mora mukotrpno da se gradi, pre svega pritiskom građana, organizacija građanskog društva i medija – naglašava Marković.
Za takvo unapređenje, možda, imamo samo ostatak veka u kojem živimo. Jer, Tjeri Godin i Dominik Lakroa iz Perspektive 2100 pred novosadskom publikom uopšte nisu mogli da se slože oko toga da li će do 2100. godine – države uopšte postojati.
internetdrustvena mreza
