Izvor: Glas javnosti, 17.Okt.2009, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mito koči Privredu
BEOGRAD - Korupcija je sistemska pojava i, nažalost, oblik svakodnevnog života u Srbiji. Naša zemlja, prema istraživanjima mnogih svetskih agencija za borbu protiv korupcije, iz godine u godinu ima visok indeks percepcije korupcije. U godišnjem Global Competitiviness Reportu, objavljenom u septembru ove godine, kao faktor koji ima najveći negativni uticaj na poslovanje naše zemlje navedena je upravo korupcija.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać smatra da >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je problem korupcije ugrađen u sam sistem vlasti, a takav karakter korupcije je nasleđen iz prethodnog režima.
- Bilo je nužno već od 2001. godine započeti proces sveobuhvatnih reformi da bi se izgradio drugačiji politički i pravni sistem koji bi morao počivati na doslednoj podeli vlasti, njihovoj međusobnoj kontroli, transparentnom i zakonitom finansiranju političkih stranaka i na radu efikasnih i nezavisnih državnih institucija koje mogu garantovati primenu zakona - tvrdi Baraćeva.
Ona kaže da je karakter korupcije ostao isti i da je i dalje svuda prisutni fenomen što je relevantan dokaz da problem nije ni počeo da se rešava na odgovarajući način.
- Osnovni problem za naš ekonomski razvoj jeste ovako visok stepen korupcije jer to znači nesigurnost za ulaganja i poslovanja u našoj zemlji. Potpuno je cinično govoriti o programima za privlačenje direktnih stranih investicija jer će one doći samo u zemlju koja nije korumpirana, gde se poslovi odvijaju transparentno i zakonito i gde državne institucije garantuju slobodu i sigurnost ugovaranja - kategorična je Baraćeva.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović uzrok korupcije vidi u „šumi“ birokratije koju poredi sa Amazonom.
- Nikad ne znate koje vas „drvo“ čeka sa ispruženom rukom, odnosno koju protivuslugu će činovnik tražiti od vas da vam završi nešto. Stranci nisu upoznati sa takvom klimom poslovanja i našim poslovnim „običajima“ tako da ni ne mogu da realizuju svoj naum - kaže Đogović.
ZAVISNE INSTITUCIJE
Verica Barać podseća da je Parlament još pre četiri godine usvojio Strategiju za borbu protiv korupcije, ali da se ona i dalje ne primenjuje.
- Svedoci smo da se antikorupcijska tela osnivaju, a zatim gase i zamenjuju drugim institucijama samo posle nekoliko godina od osnivanja. Stanje i u drugim institucijama koje imaju nadležnost za borbu protiv korupcije je verovatno ili isto ili možda još lošije nego pre nekoliko godina. Ovo je pre svega rezultat njihove povećane zavisnosti od izvršne vlasti - kaže Baraćeva.
- Smatram da bi reforme procedura, ograničavanja mogućnosti diskrecionog odlučivanja i jačanje kulture koji istovremeno predstavljaju uslove za bolju percepciju korupcije mogli da budu način pojedinačnog suprotstavljanja korupciji - rekao je Janković.
Ekonomista Danijel Cvetićanin povezuje visok stepen korupcije sa nefunkcionisanjem zakona.
- Pravni poredak gotovo ne postoji i samim tim ne može se obezbediti sigurnost ugovora. Vlada nam je stranačka i onda je prirodno da kad korumpirate „poglavicu“ ili nekog bliskog njemu možete da radite šta god hoćete i mimo svakog zakona. Čak i kad se čitava garnitura vlasti promeni, korupcija će postojati i ništa se neće promeniti dok se ne uvedu zakon i red - smatra Cvetićanin.
