Izvor: Vostok.rs, 07.Jan.2016, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mir Božji - Hristos se rodi
07.01.2016. -
Srpska, ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve i njihovi vernici proslavljaju danas veliki hrišćanski praznik Božić, rođenje Isusa Hrista.
Praznovanje Božića počelo je prvim ponoćnim liturgijama, a uoči ovog velikog hrišćanskog praznika srpski patrijarh Irinej je u Hramu svetog Save u Beogradu, nakon što je upaljen badnjak na platou ispred hrama, služio večernju liturgiju.
Prema jevanđelju, Isus Hristos je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Kao datum Hristovog rođenja, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija. Ovaj datum se i danas poštuje, s tim što se on, prema julijanskom kalendaru, poklapa sa gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik rođenja Isusa Hrista.
Na Božić hrišćanske crkve slave dolazak Spasitelja, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh.
U pećini u Vitlejemu Marija je u slamu povila novorođenog Spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.
"U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu, već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičjeg leta", piše u jevanđelju.
Zvezdu su četrdeset dana pratila trojica mudraca, Gašpar, Baltazar i Melkior, i stigavši u Jerusalim, u vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili se detetu "kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja".
Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorođeni Isus. Prema jevanđelju ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.
Slavljenje u Srbiji
Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu.
Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca.
U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti arhiđakon Stefan.
Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji kao svoj bogoslužbeni poštuju julijanski kalendar.
U vezi sa Božićem kod Srba postoje brojni, ali u ponečemu i različiti običaji. Međutim, pozdravljanje za ovaj praznik je svugde isto: Mir Božji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
"Iz sebe treba izbaciti zavist i osuđivanje"
Profesor Bogoslovskog fakulteta Ljubomir Stojanović rekao je za RTS da je Hristovim rođenjem Bog objavio mir.
"Ne treba da se mirobožimo samo sa onima koje volimo, već da se pitamo da li možemo imati mira u sebi ako i jednu osobu mrzimo", rekao je Stojanović.
Prema njegovim rečima, videćemo koliko smo moćni samo ako umemo da drugom kažemo oprosti.
"Ako danas ne uspemo da se izmirimo sa nekim, onda do sledećeg Božića treba da razmišljamo kako da budemo mirotvorci", ukazao je Stojanović.
Kako je rekao, često se bavimo onim zlom koji drugi čini, a ako se bavimo unutrašnjim zlom, videćemo koliko dobrog močemo učiniti. "Treba izbaciti iz sebe zavist i osuđivanje", dodao je Stojanović.
"Praznovanje je više od neradnog dana, a u vreme praznika treba više raditi na sebi. Najpre treba da damo sami sebe jedni drugima, a ne samo da dajemo od sebe. Nemojmo dozvoliti da nas ta kriza džepa dovede do krize srca", zaključio je Stojanović
Izvor: RTS
Pogledaj vesti o: Uskrs
