Izvor: RTS, 05.Avg.2021, 20:48
Milivojevići iz Knina u Beogradu "dobili krila", ali ne zaboravljaju ni kuću ni kolonu
Porodica Milivojević jedna je od mnogih koja je pre 26 godina napustila Knin. Iako je prošlo više od dve i po decenije, sećanja na dan kada su napustili svoju kuću sveža su im kao prvog dana. Proveli su tri dana u koloni na putu ka Beogradu. U njemu su se ponovo skućili posle teških prvih godina izbegličkog života, ali izgubili su najvrednije – do Beograda nisu stigla dva člana njihove porodice.
Ilija Milivojević iz Knina navodi da su mu sećanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na dan kada je napustio svoj dom pre 26 godina još uvek sveža iako je imao samo šest godina.
"Kao dete sa šest godina kad vratim film unazad - bilo je malo je reći strašno", opisuje svoja sećanja na taj dan Milivojević.
Mirjana Milivojević iz Knina taj period pamti po neizvesnosti dok je sama sa dvoje dece čekala bilo kakvu informaciju o suprugu koji je bio daleko od nje.
"Osećala sam se grozno i nesigurno, dvoje male dece, muž na Dinari na ratištu koji nije došao kad je to počelo. Neizvesnost gde je on, šta će biti", objašnjava svoje tadašnje stanje Milivojevićeva.
Izvesno je bilo jedino da moraju da napuste Knin. Iz podruma zgrade u kojoj su živeli, samo sa onim što su imali na sebi, pridružili su se koloni kojoj se nije nazirao kraj.
"To nije bio baš trenutak - e, mi sad idemo. Mi nikada nismo ni krenuli da idemo mi i da se više ne vratimo, nego bilo je kao - bilo bi dobro da se sklonimo", navodi Ilija Milivojević.
Mirjana Milivojević nije verovala da će Krajina pasti.
"Baš sam misila da se vraćamo kao što nam je rečeno da ćemo se vratiti da neće to lako da padne", ističe Milivojevićeva.
Pala je Krajina. Pala je i nada da će se u nju vratiti. Put ih je Petrovačkom cestom vodio ka Banja Luci i dalje ka Srbiji.
"Naplaćivali su nam vodu i gorivo pet maraka""Nema goriva, sa malo para, svi zatvaraju ispred nas, vodu su nam naplaćivali i gorivo pet maraka", seća se Mirjana puta ka Beogradu.
Tri dana puta - do Beograda. U njemu su su se ponovo skućili posle teških prvih godina izbegličkog života.
"Iz Banatskog novog sela smo selili u Barič, i tako u Bariču smo živeli i radili, pa smo kupli plac ovaj, pa smo počeli da iznova gradimo i danas gradimo i mučimo se bez kredita, bez pomoći države bez ikoga, sami", objašnjava Mirjana.
"Izgubili najvrednije - dva člana porodice"Sami su iznova stekli sve, ali izgubili najvrednije - do Beograda nisu stigla dva člana njihove porodice.
"Sad odlazimo dole jednom, dva puta godišnje pošto su se meni i roditelji vratili dole pa ja idem češće ali to je nikakav osećaj to je grozno kad se dođe dole - rodio si se živeo, najlepše godine moje mladosti i svega ali ja kad dođem osećaj je grozan, kao da nikad nisam živela i bila u tom gradu", navodi Mirjana.
U Knin odlazi i Ilija, ali sa drugačijim emocijama - od rodnog grada ne odvaja Beograd u kome je zasnovao porodicu. I "dobio krila". Ne zaboravlja ni kuću, ni podrum, ni kolonu - dok u svoju biografiju upisuje nove nalete, kao uspešan pilot, pređene kilometre.
"Pa pre svega osećam se kao Beograđanin, tu sam takoreći odrastao, završio sam neke škole, izgradio se kao čovek i znam kroz šta sam prošao i ja i moja porodica i jako dobro pamtim", navodi Ilija Milivojević.
.jpg)
