Izvor: Blic, 11.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milionske štete od sitnih pakosti
Kraljevo - Lomljenje poštanskih sandučića, grebanje automobila, uništavanje brava zajedničkih prostorija u zgradama, krađe iz lokalnih prodavnica, čupanje cveća iz dvorišta, oštećivanje sedišta autobusa samo su neki od primera kako vandali nanose naizgled male štete koje, kad se saberu, koštaju milionske iznose.
Da bi videli šta ima u komšijinoj pošti, vandali ili „radoznali” susedi za nepunih godinu dana uspeli su da polome ili odvale 12 od 26 vrata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na zajedničkoj metalnoj pošti u Ulici Đure Salaja broj šest u Kraljevu. Samo u jednom danu privatnik koji se specijalizovao za ugradnju ovakvih vrata u ovom ulazu inkasirao je nešto malo manje od sto evra, jer jedna vratanca koštaju oko 1.200 dinara. U istoj zgradi ima tri ulaza i svi su na meti vandala.
- Samo u naselju Moše Pijade lane sam zamenio više od 300 vratanaca raznih tipova na poštama - kaže Momčilo M., koji se iza ovog pseudonima krije jer mu, kako kaže, „biznis baš nije do kraja uveden u legalne tokove”.
Mnogo konkretniji je Nenad Stević, bakalin iz Dositejeve ulice.
- Neka samo dve „mars” čokoladice dnevno nestanu iz radnje, to je šteta od 100 do 120 dinara. Pomnožite to sa 365 dana u godini, a onda sa više od 500 radnji u gradu, pa ćete videti o kolikoj se cifri radi - kaže Stević, koji štete trpi, iako je u celoj radnji ugradio kamere za nadzor. Prema njegovoj računici, trgovci u Kraljevu samo na krađi čokoladica izgube 18 miliona dinara godišnje.
Ne tako drastične štete trpe i druga preduzeća. Prevoznici tako kubure sa huliganima koji buše tapacirana sedišta u autobusima, seku tkaninu i skaj kojim su obložena sedišta i vade sunđer iz njih.
- Samo ruke majstora koji obrađuje uništeno autobusko sedište u zavisnosti od tipa koštaju između 15 i 20 evra. Ako se doda i materijal, cena skoči do 30 evra - kaže majstor Milan Kardžović, dodajući da su mu gradski prevoznici redovne mušterije.
Posebna vrsta pakosti je grebanje farbe na novim automobilima imućnih komšija.
- Nadali smo se da parkiranje preko puta policijske stanice u našem naselju može da bude plus, ali sam posle uništenog znaka i antene sa automobila koji sam platio više od 20.000 evra morao da prefarbam i izgrebana leva vrata i sada razmišljam da se iselim odavde - kaže Zoran Nikolić iz naselja „Moše Pijade”.
Jedan od neobičnih primera pakosti je slučaj iz Vojnog naselja. U „elzet” bravu na dugo pripremanim i pažljivo urađenim vratima na ulazu u podrum u jednoj od zgrada neko je nakon dve sedmice gurnuo šibicu umočenu u lepak. Stanari su uspeli da osposobe bravu, ali je već sledeći dan neko u nju ponovo gurnuo šibicu umočenu u lepak. Nova brava stanare je koštala nešto manje od 2.000 dinara.
Iako zakon predviđa sudsku naknadu koju počinilac mora da plati vlasniku, takvi slučajevi skoro da ne postoje.
- Ne postoji limit za kazne ako je u pitanju uništenje tuđe imovine ili oštećenje tuđe stvari. Ali kada su u pitanju specifične štete poput ovih, to se u našem zakonu vodi kao prekršaj i goni se u prekršajnom postupku - kaže kraljevački advokat Dragan Blagojević. Njegove kolege advokati napominju da zbog izuzetne rasprostranjenosti ove pojave i činjenice da je do počinioca teško doći naplate odštete gotovo i da nema.
