Izvor: Politika, 22.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milion siromašnih čeka vladu
Oko pola miliona građana živi "ispod granice siromaštva", sa 2,7 dolara dnevno, a računa se da isto toliko živi iznad te granice, ali u siromaštvu
Oko milion siromašnih u Srbiji nalazi se u institucionalnom "vakuumu" dok se čeka formiranje nove vlade, ali i skupštinskih odbora kojima predstoji rešavanje ovog društvenog problema broj jedan, kaže za "Politiku" Snežana Stojanović-Plavšić, poslanik G17 plus, koja je, kao predsednica Odbora za suzbijanje siromaštva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u prošlom sazivu, u saradnji sa Organizacijom za razvoj UN, organizovala "javna slušanja" u parlamentu na tu temu.
Po poslednjim istraživanjima Zavoda za statistiku, rađenim prošle godine, 6,5 odsto stanovništva ili oko 500.000 građana bilo je "ispod granice siromaštva". Ova računica je izvedena po metodologiji Svetske banke po kojoj je minimum potrošnje po članu domaćinstva dnevno 2,7 dolara. Po istoj računici siromaštvo je u Srbiji smanjeno za oko 3,5 odsto u odnosu na 2002. godinu. Međutim, mora se imati u vidu da je približno isti broj stanovnika nešto iznad te donje granice i da takođe živi teško, što znači da Srbija sigurno ima oko milion siromašnih. To je ogromna brojka s obzirom na to da su sankcije toliko godina iza nas.
"Siromaštvo je veće kada imate u vidu da ono ne podrazumeva samo glad, već i nemogućnost da se neko kvalitetno obrazuje i leči, da se oblači, pa i da ide u pozorište. Zbog toga je neophodno da se u borbu protiv siromaštva i za to da se mnogima omogući bolji život uključe svi segmenti društva", kaže Stojanović-Plavšić.
Ona najavljuje nastavak bavljenja parlamenta ovom temom, odnosno sprovođenje republičke strategije za borbu protiv siromaštva. Očekuje i nova "javna slušanja", preuzeta iz svetske prakse, odnosno okrugle stolove nadležnih odbora u kojima učestvuju i ugroženi i predstavnici vlade i udruženja.
– U prethodnom sazivu ovom temom su se bavili odbori za smanjenje siromaštva, prosvete, poljoprivrede, lokalne samouprave i socijalne zaštite, jer ono zadire u sve te oblasti. Dobro je što u pregovorima o vladi koji se sada vode toj temi sve stranke pridaju značaj, ali ostaje da se odgovori na pitanje kako da se u Srbiji izborimo s pojavom koju tretiraju kao broj jedan u milenijumskim ciljevima Ujedinjenih nacija. A umesto odgovora, odlaganje formiranja vlade i skupštinskog rada može samo da doprinese rastu siromaštva u Srbiji – upozorava sagovornica.
– Jedna od prvih tema "javnih slušanja" biće siromaštvo izbeglih i raseljenih, izuzetno ugrožene populacije, s velikim brojem lica bez posla i krova nad glavom. Druga važna tema treba da bude siromaštvo invalida, među kojima je čak 87 odsto nezaposlenih, a oko 30 odsto siromašnih. Zatim poboljšanje uslova života Roma i njihovo obrazovanje ponovo će biti tema skupštinskih odbora, kao i inkluzivno obrazovanje dece sa posebnim potrebama koje će im omogućiti zapošljavanje. "Doživotno obrazovanje" ili stalno usavršavanje tema je na kojoj će se insistirati kako bi se rešavao problem nezaposlenosti. Razgovaraće se i o podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja, jer neravnomernost je dovela do toga da je u Beogradu siromaštvo vremenom smanjeno na dva odsto, a u jugoistočnoj Srbiji povećano i iznosi čak 23 odsto siromašnih – kaže naša sagovornica.
Osim toga, u skupštini će se baviti i siromaštvom starije populacije, ali i dece. Jer, po poslednjim podacima koje naša sagovornica ima, u Srbiji je među najsiromašnijima bilo čak 14 odsto dece, a ovo siromaštvo se uglavnom produžava kad odrastu,
"jer ta deca uglavnom ne mogu da nauče kako da izađu iz siromaštva".
Jedna od najgorih pojava kod siromašne dečje populacije je zlostavljanje i seks-trafiking dece u Srbiji, uglavnom ženske, zbog čega će nasilje nad devojčicama i njihovo iskorišćavanje biti posebna tema, najavljuje za naš list Davor Salom, savetnik UN za saradnju sa parlamentom.
U tom smislu, kaže, odbore čekaju i već predloženi zakoni o zaštitniku deteta i ravnopravnosti polova, ali i razgovor o tome zbog čega se zakon o zaštiti porodice ne primenjuje dovoljno u praksi i zbog čega je, iako je zakon dobar, mali broj osuđenih za nasilje u porodici. Da bismo se razračunali sa ovim pojavama, potrebno je jačanje službi skupštinskih odbora, ali kvalitetan zakon o nevladinim organizacijama koji će udruženjima građana omogućiti da rešavaju probleme svih ugroženih u ovom društvu.
Mirjana Nikić
[objavljeno: 22.03.2007.]
.jpg)
