Izvor: Politika, 10.Feb.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milan se raduje životu uprkos teškom oboljenju
Devetogodišnji dečak zbog rascepa kičmenog stuba prvi put operisan kada je imao 21 dan, a ovih dana šesti put
Ni za trenutak osmeh ne silazi sa lica devetogodišnjeg Milana Radosavljevića iz Beograda, dok se sprema da iz Dečje bolnici u Tiršovoj ulici krene svojoj kući. Ni gips na levom stopalu, ni činjenica da je ovo bila čak šesta Milančetova operacija, ne umanjuju radost i optimizam, koja zrači iz ovog dečaka, ali i njegovih najbližih – mame Sandre i tate Dragana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Milan je rođen sa kompleksnim tipom rascepa kičmenog stuba (spine bifide), jedne od najtežih anomalija u razvoju nervnog sistem i kičmenog kanala.
– Prvu operaciju Milan je imao samo 21 dan posle rođenja. Prvo smo bili šokirani, a danas se borimo i guramo dalje. Milan može samostalno da hoda, ide u treći razred redovne škole – puna je vere mama Sandra.
Mališan nije samo „stari” pacijent Dečje klinike, već i stari „Politikin” znanac: u junu 2009. objavili smo, na prvoj strani, tekst o jedinstvenoj operaciji u Beogradu, kada je kineski hirurg Ču Go Žao uz pomoć profesora dr Zorana Radojičića, koji je danas direktor klinike u Tiršovoj, primenio novu operativnu tehniku u rešavanju uroloških problema pacijenata sa spinom bifidom. Jedan od dvojice operisanih dečaka bio je upravo Milan.
– Roditelji su zadovoljni rezultatima, ali ja sam očekivao više, jer smo nepotpuno rešili problem. Tadašnji cilj da potpuno vratimo funkciju bešike delovao je veoma atraktivno hirurzima u celom svetu, ali rezultati ipak nisu bili veliki kao što smo očekivali – kaže dr Radojičić.
Primarijus dr Mirjana Raičević, specijalista dečje hirurgije i neurohirurgije, međutim, zadovoljna je ishodom operacije koju je uradila još kada je Milan bio beba. Ona objašnjava da je spina bifida jedna od najtežih anomalija u razvoju nervnog sistema: kičmeni kanal nije srastao u potpunosti i omotači kičmene moždine su nastavili da rastu izvan kičmenog kanala. Problem nastaje još dok je dete u materici i u više od 90 odsto slučajeva rezultira teškim neurološkim oštećenjima. Postoji takozvana otvorena spina, koja se vidi odmah po rođenju i često je udružena sa hidrocefalusom (vodenom glavom) u 80 odsto slučajeva. Drugi oblik nije ništa lakši, ali je podmukliji i zove se okultna, zatvorena spina bifida. Ovi pacijenti imaju urološke i ortopedske deformitete.
– Kod Milana je postojao zatvoreni tip i anomalija je bila jako složena, ali na sreću bez hidrocefalusa („ vodene glave”), pa je intelekt potpuno očuvan. Ovi pacijenti mogu normalno da žive ako imaju roditeljsku potporu kakvu ima Milan i ako imaju tim lekara, poput nas u Tiršovoj. Zbog ovog problema nema potrebe da se na lečenje odlazi u inostranstvo: pre nekoliko meseci imali smo roditelje koji su insistirali da njihova beba za zatvorenom spinom bifidom bude operisana u Rimu i sami su platili troškove lečenja. Pre 10 dana su došli kod nas na kliniku da mi preuzmemo slučaj, jer tamo nisu uspeli da to reše u potpunosti – kaže za „Politiku” dr Raičević.
Naša sagovornica dodaje kako su neki od njenih pacijenata danas već studenti, a operisala ih je kao bebe.
– Međutim, moramo da kažemo da ima i teških oštećenja i da ne postoje dva identična slučaja ove bolesti, koja nije tako retka. Ako je reč o otvorenom slučaju, na ultrazvučnom pregledu promena mora da se vidi na fetusu. Takva trudnoća mora da se prekine, posle dodatnih testova. Kada je zatvorena spina, ona je pokrivena i ne vidi se – objašnjava doktorka Raičević.
Dr Dušan Abramović, dečji hirurg i ortoped, prošle nedelje je operisao malog Milana četvrti put. Ako se ovi pacijenti ne operišu, ne mogu da hodaju: stopala su im kriva, noge nejednake, kukovi ne moraju biti na mestu...
– Milančetu ovo nije poslednja operacija. Stopala sam mu prvi put operisao pre nego što je prohodao, da bi mogao da stane na noge i prohoda. Fizikalnim procedurama su mu ojačani mišići. Kada je imao tri-četiri godine, radio sam drugu, operaciju ispravljanja stopala. Kako dete raste, tako ispravljam problem koji se jave. Kod Milančeta, jedna noga je kraća. Sačekaću do 16 godine, a onda opet operacija – kaže dr Abramović.
Iako ortoped, naš sagovornik stalno ističe podatak da je Milanče najbolji đak! Pitamo ga što mu je to tako važno.
– Nisam to izmislio. Na tome insistiram, jer je uspeh u školi u tom uzrastu merilo socijalne integracije. Milanče se raduje životu, svakom svom uspehu i svakom koraku – kaže dr Abramović.
Olivera Popović
objavljeno: 10.02.2015.
.jpg)
