Izvor: Danas, 19.Nov.2014, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mefisto dolazi po svoje
Prvo su bile pretnje i zahtevi za podnošenje ostavke. Usledila je kampanja u tabloidima, tom specijalitetu srpske političke scene. Konačno, batinaši su stupili na scenu. Vest da je u subotu uveče pretučen dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu, profesor Ilija Vujačić, pokazatelj je prilično zabrinjavajućeg smera u kome se kreće društvo u Srbiji. Posle ponižavanja profesora kroz različite mere „štednje“, terorisanja istih od strane nezadovoljnih studenata, čiji se zahtevi >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << svode na to da bi želeli da studiraju zauvek (ali da to neko drugi plati za njih), na red su došle i batine, kao konačno i, bar za nasilnike, najuverljivije sredstvo ubeđivanja.
Kao i u svim drugim slučajevima pribegavanja nasilju, i ovde se radi pre svega o iskazivanju nemoći nasilnika - samo neko ko nema nikakvu stvarnu moć će poželeti da se palicama, iz zasede, obračunava sa neistomišljenicima. Nikakvi argumenti tu ne pomažu. Osim njegovog impresivnog naučnog i istraživačkog opusa, ono što izdvaja kolegu Vujačića, i čini ga jednim od najznačajnijih ljudi na javnoj sceni danas, jeste baš njegovo konstantno insistiranje na slobodi kao vrhunskoj vrednosti. Ovo insistiranje se zasniva na argumentovanoj raspravi kako da se do ove vrednosti stigne. S druge strane, nasilnicima ne trebaju argumenti. Oni ih se plaše. Sučeljavanje stavova im je nezamislivo - najdalje što oni mogu da idu jeste vređanje neistomišljenika. Njima su dovoljni i naslovi u novinama, ali se najmoćnije osećaju kada mogu da pribegnu fizičkom nasilju. A najsrećniji su kada žrtvu mogu da presretnu iz zasede.
Sezona lova na misleće ljude kao što je profesor Vujačić, koji se protive jednoumlju i koji se zalažu za određene civilizacijske vrednosti jeste pokazatelj da se jedno društvo kreće u potpuno pogrešnom smeru. Strahote koje čekaju društvo koje krene u potpuno suprotnom smeru od smera u kome se kreće čitav svet su već viđene u prošlom veku, i realno je očekivati da će i srpsko društvo kad-tad morati da se suoči sa samim sobom i sa demonima koji ga proganjaju.
Ili, kako je to svojevremeno rekao britanski filozof Džon Grej: „Teror nije, niti je ikada bio, nešto što nam dolazi spolja. On je deo društva u kome živimo.“ Zato je krajnje vreme da oni kojima nije svejedno u kom pravcu se ovo društvo kreće shvate da se o ovakvim stvarima ne sme ćutati. U našoj verziji faustovske opklade Mefisto je konačno došao po svoje.
Autor je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i naučni savetnik u Institutu društvenih nauka
