Izvor: S media, 22.Dec.2009, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediji u Srbiji nisu regulisani
Mediji u Srbiji nisu institucionalno regulisani niti su odvojeni od politike i ekonomije, i ništa se na bolje nije promenilo u poslednja tri meseca, ocenjeno je danas u izveštaju o primeni Zakona o radio-difuziji i Zakona o javnom informisanju za oktobar-decembar 2009. godine.
"Konstantno nastaju novi problemi u medijima i ništa se ne dešava bez obzira na donošenje propisa koji bi trebalo da doprinesu njihovom regulisanju", rekla je koordinator projekta Aleksandra Popović >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na konferenciji za novinare.
Novinarka Tamara Skroza je ocenila da je, tri meseca nakon usvajanja izmena Zakona o javnom informisanju, malo elemenata koji bi išli u prilog objašnjenjima nadležnih da se izmene donose kako bi se mediji "upristojili".
"Mediji su tokom posmatranog perioda bili jednako nepristojni, kao i do septembra 2009. godine", navela je ona i dodala da se neprekidno krše odredbe Zakona i Etičkog kodeksa novinara, koje se tiču zaštite elementarnih ljudskih prava osoba o kojima se izveštava.
Skroza je navela da jedna od osnovnih funkcija medija da informiše gradjane i dalje redovno ustupa mesto želji da se javnost sablazni, uzbuni ili dezinformiše.
"Takve tendencije, prisutne već godinama u domaćim medijima, nisu nimalo oslabile tokom prethodna tri meseca, a reakcije nadležnih nisu ništa primetnije nego što su to bile ranije", rekla je Skroza.
Profesor Miroljub Radojković je ocenio da privatizacija lokalnih medija i godinu dana nakon zakonskog roka nije završena, tako da "stotinak piratskih radio-televizijskih stanica ponovo vršlja u etru Srbije".
Radojković je naveo da potpisivanje protokola Ministarstva za dijasporu i Radio-televizije Srbije o zajedničkom projektu emitovanja satelitskog programa nacionalne televizije u Evropi predstavlja dodatnu, finansijsku injekciju javnom servisu.
"Jačanje satelitske difuzije programa počinje tako kasno da je skoro bespredmetno. Tehnologija je uveliko odmakla, pa se naši zemljaci u rasejanju već veoma dobro informišu o stanju u zemlji putem interneta i on-lajn izdanja štampe i radio programa", rekao on.
Ocenjujući da je ekonomska kriza prouzrokovala najveća iskušenja za elektronske medije, Radojković je naveo da u oskudici prihoda od oglašavanja emiteri sve češće krše i dužinu trajanja i programska organičenja za emitovanje reklama.
On je podsetio da je "nakon nekoliko afera zbog kablovske redistribucije TV programa iz okruženja, odnosno zbog kršenja autorskih prava koja nisu prodata i za Srbiju, Radio-difuzna agencija pristupila regulisanju kablovske televizije.
Profesor Rade Veljanovski je naveo da je jedan od ozbiljnih problema koji ima kontinuitet i u poslednjem tromesečiju piratsko oglašavanje jednog broja radio stanica koje nisu dobile dozvole, a nisu prekinule sa emitovanjem programa.
"I u slučaju radio stanica i dalje je aktuelan problem zaustavljene privatizacije, što radio emitere stavlja u različite, uglavnom neravnopravne položaje", rekao je on.
Veljanovski je ocenio da zahtev za ukidanje mogućnosti zarade od oglašavanja za javni RTV servis ne bi bio u skladu sa zakonom i evropskim iskustvima, bez obzira što i u jednom broju evropskih zemalja postoje slične inicijative.
