Izvor: Press, 26.Dec.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medicina je mnogo skupa
Zdravstveni sistem u Srbiji nije dobar već odličan, s obzirom na to sa koliko novca raspolaže, a uz prosvetu to je ključni resor razvoja naše zemlje
S obzirom na to sa koliko sredstava raspolaže, zdravstveni sistem u Srbiji nije dobar već odličan, kaže u intervjuu za Press dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu profesor Vladimir Bumbaširević. On naglašava da bi u u zdravstvo, kao i u prosvetu, država trebalo mnogo više da ulaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << jer su to ključni resori razvoja naše zemlje.
Bumbaširević smatra da je srpsko zdravstvo u poslednjih nekoliko godina napredovalo.
Gde se nalazi srpski zdravstveni sistem u odnosu na savremeni svet?
- Činjenica da je naš zdravstveni sistem u Davosu zauzeo 46. mesto pokazuje veliki napredak u odnosu na prethodne godine. Zdravstvo i medicina, a posebno savremene terapije, danas su izuzetno skupe, i vrlo je teško sa ograničenim sredstvima odrediti prioritete i način na koji ih usmeravati. Istina, dobrim delom naša zdravstvena struka je unapređena zahvaljujući kreditima međunarodne zajednice. Međutim, i ovde želim da istaknem da je možda najznačajniju ulogu u praćenju savremene medicine i uvođenju novih dijagnostičkih i terapijskih procedura imao izuzetno veliki entuzijazam značajnog broja naših lekara. Ali ulaganje u zdravstvo, kao i u prosvetu, trebalo bi da bude veće jer su to po meni ključni resori.
Odlasci neminovni
Država, znači, ne ulaže dovoljno?
- Učinjeni su neki pomaci, posebno kada su u pitanju doktorske studije, pa ćemo ove godine prvi put imati i budžetske studente na njima. Sredstva za obrazovanje, međutim, nikada nisu dovoljna, a ekonomska kriza dodatno ograničava budžet.
Medicinski fakultet nedavno je proslavio 90 godina postojanja. Šta je njegov najveći uspeh?
- Ono čime se danas naša ustanova ponosi jesu pre svega generacije studenta. Za ovih 90 godina diplomiralo je više od 36.000 lekara, oko 3.200 steklo je naučna zvanja magistra nauka, a više od 2.500 doktora nauka. To su lekari koji bukvalno rade po čitavom svetu i koji su cenjeni. Plejada naših lekara je na univerzitetima u Americi, Kanadi, Australiji, širom Evrope...
Da li vam je žao što takvi ljudi u velikom broju odlaze iz naše zemlje?
- Sigurno da mi je žao, ali moramo da prihvatimo činjenicu da živimo u vreme kada u celom svetu visokoobrazovani stručnjaci vrlo često menjaju mesto zaposlenja, tražeći ono što je najbolje za njih. Mi treba da stvorimo okolnosti koje bi bile atraktivne za ovu kategoriju ljudi iz celog sveta, a pre svega za nas. Činjenica da značajan broj naših lekara u svetu zauzima visoke stručne pozicije predstavlja dokaz kvalitetnog obrazovanja.
Koliko zaposlenih i koliko nastavnih baza ima fakultet?
- Imamo više od 700 nastavnika i saradnika i blizu 290 članova nenastavnog osoblja. Na svih šest godina imamo oko 3.000 studenata i 17 nastavnih baza. Pored Kliničkog centra Srbije kao najveće, nastavne baze su nam skoro svi veći klinički centri, kao i Institut za majku i dete i Dečja klinika u Tiršovoj. Za kompletne i kompetentne lekare, pored savremenih znanja, potrebne su i odgovarajuće veštine, a one se stiču u bolnicama uz bolesnike.
Da li fakultet funkcioniše po Bolonjskoj deklaraciji?
- Mi smo prihvatili osnovna načela Bolonjske deklaracije, ali još 2004. godine, pre nego što je donesen nov zakon o visokom obrazovanju, krenuli smo sa reformom koja je pokazala uspeh. Ove godine je, primera radi, oko 70 odsto studenata iz prve prešlo u drugu godinu, kao i iz druge u treću, sa položenim svim ispitima.
Najbolja sa 9,92
Sa kojim prosekom studenti završavaju medicinu?
- Najbolja studentkinja ove godine Tijana Janjić završila je sa prosekom 9,92. Ove godine je 130 studenta koji su upisali 2004. godine diplomiralo već krajem novembra. To je 30 odsto generacije koja je upisala, što je zaista mnogo bolje u odnosu na prethodne godine.
Koliko ulažete u naučno-istraživački rad fakulteta?
- Mnogo, pogotovo poslednjih godina. Najvećim delom iz sredstava Ministarstva za nauku kroz kapitalne investicije, ali i kroz naučno-istraživačke projekte. U prilog činjenici da je naš fakultet i značajna naučno-istraživačka ustanova govori i podatak da 60 odsto projekata Ministarstva za nauku u oblasti medicine vode naši nastavnici. Ovo je sigurno doprinelo da broj naučnih publikacija naših nastavnika u renomiranim međunarodnim časopisima iz godine u godinu raste. Sarađujemo i sa centrima u Evropi, poput Univerziteta u Hamburgu, gde naši mladi doktori, ali i studenti, odlaze na usavršavanje. To je jedan od načina da se spreči odliv mozgova.
Koje uslove jedan lekar ili student treba da ispuni da bi otišao na usavršavanje u neku drugu zemlju?
- Svake godine imamo konkurse za usavršavanje u različitim zemljama za saradnike Medicinskog fakulteta. O izboru kandidata donosi se odluka na osnovu njegovih kvaliteta, ali i potreba za unapređenjem određenih oblasti.
