Izvor: Politika, 25.Feb.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje đaka i studenata u privatnom obrazovanju
Pre dve godine privatne fakultete je upisivalo gotovo 20 odsto akademaca, a prošle 17,5 procenata. – Razlozi: ekonomska kriza i „bela kuga”
Kako pokazuju podaci prosvetnih vlasti, poslednjih godina je primetan trend pada broja đaka koji upisuju privatne fakultete i visoke škole, a prema našoj mini-anketi, slična je situacija i u privatnom srednjem obrazovanju.
Prema „Strategiji razvoja obrazovanja Srbije”, od ukupne akademske populacije 2010. godine na privatnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fakultetima bilo je 19,3 odsto studenata, a na državnim visokoškolskim ustanovama 80,7 procenata. Na „privatnike” 2011. je otpalo 18,1 odsto studenata, a lane 17,5.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 53.179 brucoša u Srbiji, na privatnim fakultetima i visokim školama u školskoj 2012/2013. godini upisano je ukupno 8.826 akademaca. Među onima koji su prvi put upisali prvu godinu studija na privatnim fakultetima je 6.770 studenata, a na visokim školama 1.856. Poslednji „Statistički godišnjak” govori da godišnje diplomira oko 46.000 studenata, od kojih oko 8.000 na privatnim fakultetima i oko 1.000 na privatnim visokim školama.
– Mislim da se sa padom broja studenata suočavaju i privatni i državni fakulteti i ja tu nisam optimista ako se pogleda opšta ekonomska i finansijska situacija, kao i demografski pokazatelji. U istočnoj Srbiji poslednje dve-tri godine imate između osam i 10 odsto maturanata manje po generaciji – kaže prof. dr Mića Jovanović, rektor Megatrend univerziteta, inače jednog od osam privatnih univerziteta u Srbiji, koliko ima dozvolu za rad (dva univerziteta nisu dobila akreditaciju).
On kaže i da će se podaci iz Strategije, koja je dugo pisana, sigurno promeniti kada se izračuna broj brucoša koji su upisali ovu školsku godinu na privatnim univerzitetima.
– Posle pada od dve godine, kod nas je sada upis bio fantastičan zahvaljujući odluci da brucoši ne plaćaju školarinu, tako da smo imali duplo više kandidata nego ranije, ali opet u okvirima akreditacione kvote – ističe dr Jovanović.
Profesor dr Petar Jovanović, direktor Visoke škole za projektni menadžment, inače nekadašnji dekan Fakulteta organizacionih nauka, koji je uveo menadžment u srpsko visoko obrazovanje, kaže da je tačno da je manje studenata, ali da deo krivice leži „do jednog velikog privatnog univerziteta koji je dao besplatan upis brucošima”.
– Manje je studenata nego ranijih godina, kada je taj broj bio konstantan, a za to ima nekoliko uzroka: prvo, ljudi nemaju para, iako recimo mi imamo najnižu školarinu u Srbiji od 960 evra na 10 rata, a drugo, opada i broj dece koja završavaju srednju školu. Treće, jedan broj mladih ne vidi perspektivu sa diplomom fakulteta, jer se lakše zapošljava sa srednjom školom – ističe profesor Jovanović.
Slične tendencije postoje i u privatnom douniverzitetskom obrazovanju. Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u Srbiji rade 63 privatne predškolske ustanove i 38 privatnih osnovnih i srednjih škola (10 su osnovne, uključujući i jednu muzičku). Zabranjen je rad dvema srednjim školama, jednoj gimnaziji i jednoj frizerskoj školi iz Beograda.
U privatnom obrazovanju, prema podacima Zajednice privatnih srednjih škola koja broji 22 člana, ima oko 4.000 đaka, a većina se školuje u Beogradu i Novom Sadu. Nikola Tesla, predsednik Zajednice i direktor Evropske poslovne škole „Milutin Milanković”, i Mirko Sarić, potpredsednik Zajednice i direktor Srednje škole za ekonomiju, pravo i administraciju, kažu da je tačno da je sve manje đaka, ali da su za to krivi i ekonomska kriza i oštri kriterijumi, jer ne upisuju baš svakoga ko im se javi.
– Prošle godine je bilo 18,5 učenika po odeljenju, ali zbog ekonomskih neprilika, jedan broj učenika u starijim razredima nije bio u mogućnosti u septembru da nastavi školovanje. Roditelji su se našli u drugačijoj poziciji gubitkom posla ili gašenjem firmi u kojima su radili i sada je prosek u odeljenju malo više od 15 đaka – priča Sarić.
U Republičkoj prosvetnoj inspekciji kažu da privatne škole uglavnom posluju ozbiljno, jer se trude da privuku nove đake, pa brže ispravljaju nedostatke koje uoče inspektori nego što to čine državne.
Sandra Gucijan
objavljeno: 25.02.2013.
