Izvor: Politika, 09.Avg.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje dece u odmaralištu Crvenog krsta
Zbog smanjenih donacija kapacitet letovališta popunjen sa 60 odsto, ali su deca iz hraniteljskih porodica, sa Kosmeta i đaci pešaci uživali na moru
Baošići - Roditelji su nam rekli da im nismo potrebni, da smo im teret. Sada sam ja, i moje sedmoro braće i sestara u hraniteljskim porodicama. Ženu koja brine o meni i najmlađem bratu zovem mama, druge nemam, kaže sedamnaestogodišnja V. B. (17) iz Pančeva koja je ove godine prvi put videla more.
Ona je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedno od dece koje su ove godine boravili u Dečjem odmaralištu Crvenog krsta Srbije „Krista Đorđević” u Baošićima.
– Moji otac i majka su alkoholičari. Bilo nas je devetoro dece, ali mi je jedan brat umro. Kada roditelji više nisu hteli da brinu o nama, prešli smo kod hranitelja u Belu Crkvu. Novi dom smo našli u ovom mestu. Raspoređeni smo u porodice po dvoje, ali smo blizu pa se viđamo svaki dan – priča V. B. o svom detinjstvu.
Mir je našla kod hranitelja koji su je i upisali u školu.
– Mama je dobra, jedino je ozbiljna kada moram da učim. Tada mi ne popušta – napominje ova vesela devojčica i kaže da se na moru zaljubila u Nikolu.
U kupanju uživa kao i u boravku u dečjim radionicama i na žurkama koje u odmaralištu organizuju volonteri Crvenog krsta.
– Jednom sam bila na Adi Ciganliji i nije mi se baš dopalo. Ovde je mnogo lepše i volela bih da dođem i iduće godine – priča V. B.
Na oporavku u odmaralištu su deca iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji, đaci pešaci, mališani romske nacionalnosti iz socijalno-ekonomski ugroženih porodica, kao i deca koja su pobedila na takmičenju „Krv život znači”.
Ovog leta je, međutim, bilo mnogo manje dečje vesele cike i smeha u ovom objektu, a razlog je – nedostatak novca. Za boravak dece prikupljeno je oko tri miliona dinara i oko 4.700 evra, tako da su kapaciteti bili popunjeni tek 60 odsto. Uprkos tome, priliku da se iskupaju, odmore i pobegnu od svakodnevice dobili su i đaci sa Kosova i Metohije. Iz opštine Štrpce stigli su osnovci Marija Marković i Miloš Staletović.
– Bio sam mali kad sam prvi put bio u Baošićima. Sada je sve drugačije. Našao sam drugare na spratu, družimo se, učestvujemo u karaokama, igrama bez granica koji se uveče organizuju na Dečjem trgu – kaže Miloš.
U druženju sa novim prijateljicama uživa i Marija.
– Sve je dobro, jedino mi nedostaje mamina kuhinja. Ovde sam opuštena, mada je i kod kuće drugačije nego ranije. Mi smo već navikli na stanje na Kosovu i Metohiji. Imamo školsko dvorište u kome se okupljamo, ali gledamo naše programe pa često vreme provodimo ispred televizora – objašnjava Marija.
Situacija je, kažu, mnogo mirnija, pa im nije jasno što neki njihovi rođaci na Kosovo i Metohiju neće da dođu ni tokom godišnjih odmora. Stariji su ipak oprezniji i potvrđuju da je sada drugačije, ali da je daleko od dobrog...
– Prividni mir. Sada manje prete, ali to ipak čine. Uglavnom provociraju mlađi, oni od 18 do 25 godina, trube, dobacuju – kaže Dragomir Drulević, vaspitač.
U jednoj od prethodnih smena odmaralište su posetili i đaci pešaci iz Ivanjice i Lučana. More su videla deca koja od kuće do škole prepešače po deset kilometra.
– To su mališani koji su navikli da rade. Pomažu roditeljima u svim poljoprivrednim radovima, pa im pešačenje teško ne pada. Jedino im je problem kada padnu sneg. Tada roditelji moraju sa konjima da probiju stazu da bi deca prošla u školu, ili ih nose na ramenima dok ne dođu do puta – kaže Marko Andrejević, volonter iz Ivanjice.
Da bi deca kojoj roditelji ili staratelji ne mogu da obezbede boravak na moru mogla i sledeće godine da uživaju u moru i suncu potrebno je više donatorskih sredstava. Primer jednog Novosađanina penzionera govori da se i u vreme krize može pomoći. On svakog meseca za potrebe dece izdvoji od 20.000 do 30.000 dinara.
Branka Vasiljević
objavljeno: 10/08/2010
