Izvor: Blic, 05.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo posla, još manje rešenja
Malo posla, još manje rešenja
Problem nezaposlenosti u Srbiji već godinama figurira kao državni problem broj jedan. S obzirom na kretanja na tržištu radne snage, to se izgleda neće skoro promeniti. Naime, umesto da se broj zaposlenih poveća, a nezaposlenih smanji, desilo se upravo obrnuto.
Statistika je na izmaku 2005. godine zabeležila broj od 2,045 miliona zaposlenih. Deset meseci kasnije, s jeseni 2006. godine, broj radnika smanjen je na 1,989 miliona, dakle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 2,7 odsto. Zato raste broj nezaposlenih. Krajem novembra prošle godine posao je tražilo 912.484, što predstavlja povećanje za 1,9 odsto. To, ukazuju analitičari, jasno pokazuje da privatni sektor nije u stanju da apsorbuje viškove iz preduzeća koja se transformišu.
Povećala se i stopa zvanično registrovane nezaposlenosti, i to sa 27,19 odsto u decembru prošle, na 28,12 odsto u oktobru ove godine.
Sociolog Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, za 'Blic' ocenjuje da je prava stopa nezaposlenosti u zemlji zapravo još veća.
- Kada bi se broju nezaposlenih dodali i Romi koji ne rade, zatim izbeglice i raseljeni sa Kosova i Metohije, te oni koji su samo formalno zaposleni, a u stvari ne rade i godinama ne primaju plate, došlo bi se do stope od blizu 40 odsto - kaže on i dodaje da će sledeće godine biti još gore, s obzirom na to da se najavljuje otpuštanje više od 60.000 radnika koji će, zbog manjka radnih mesta u Srbiji, teško naći novi posao.
Za loše stanje, prema Nikolićevim rečima, kriva je pogrešna državna politika.
- Tom politikom zapravo se destimuliše proizvodnja. Država treba više da stimuliše proizvodnju i zapošljavanje. Poslodavcima treba davati olakšice posebno kada je reč o zapošljavanju starijih radnika, koji u slučaju gubitka radnog mesta teško dolaze do novog zaposlenja. Mora se stimulisati i zapošljavanje mladih da po završetku školovanja zbog toga što nemaju posao ne bi odlazili napolje kao što su odlazili prethodnih 15 godina, i još odlaze - kaže Nikolić dodajući da bez mladih obrazovanih ljudi teško možemo očekivati napredak.
- Naši političari stalno ističu jeftinu radnu snagu kao našu komparativnu prednost. Međutim, jeftine radne snage, jeftinije od naše, prepune su Kina, Indija, Afrika. Zašto bi onda strane firme dolazile kod nas? Mi zato treba da ponudimo tehnološke inovacije i da čuvamo mladi obrazovani kadar. Jer ako oni odu, mi ostajemo bez naše komparativne prednosti - navodi naš sagovornik.
A podaci Nacionalne službe zapošljavanje pokazuju da upravo mladi do 30 godina starosti čine skoro trećinu nezaposlenih u Srbiji. Ove godine ipak je zabeleženo, doduše blago, smanjenje učešća nezaposlenih između 19 i 30 godina starosti. To, navode u NSZ, može biti potvrda nešto bržeg apsorbovanja mladih u sferu rada.
R. Marković
