Izvor: Politika, 25.Mar.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magija života u 25 frakova
Čedomir Radaković, poznatiji kao RA-RA, školovao se za vazduhoplovnog tehničara, a bio je sve samo ne to: radiotelegrafista, bokser, akcijaš, bubnjar, kompozitor, mađioničar, iluzionista, zabavljač, vitražista…
Njegov novobeogradski stan je isti kao i on: beskrajno šašav i živopisan. Neće se zbog toga naljutiti Čedomir Radaković, nosilac umetničkog imena RA-RA, jer klovnovi upravo i insistiraju na tome da budu šašavi, hajde dobro – otkačeni. A ovaj vremešni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gospodin je otkačen skroz-naskroz i time se veoma diči. Iako je zagazio u osmu deceniju i ima dva praunuka, još ostavlja utisak veselog deteta, vazda začuđenog i radoznalog.
Od stana je napravio pravu Zemlju čuda za Alisu koja bi se tu lako izgubila. Ne zbog veličine prostora, već zbog svog tog šarenila zaogrnutog krupno-cvetnim tapetama. Na sve strane su vitraži, Tifanilampe i ogledala, tanjiri i svećnjaci iz celog sveta, tamo je čudotvorni gutački mač, onamo sat koji ide unatraške, na ovoj polici slon, na onoj tigar, eno ga i labud, pazi mini nameštaja od štipaljki, gledaj broševe od najlon čarapa, a ovi su od bojene soli…To je Čedin mali raj prepun njegovih ruku dela, u kome svetluca sa svih strana i stalno nešto zvecka, zvončići ili staklići, a istovremeno i njegova radionica u kojoj i dalje provodi svoje najsrećnije trenutke.
UBeogradu je završio Vazduhoplovno-tehničku školu, ali se time nikada nije bavio. Nekako istovremeno radio je u „Progresu”, Tanjugu i „Tehnoprometu”, po dva-tri sata dnevno, istovremeno trenirajući boks u Zvezdi, a uveče udarajući u bubnjeve. Kako? Pa lepo – samouk. Tako kaže. Radio je u orkestrima Ilije Spasojevića, Budimira Jovanovića, kod Krnjevca, a onda je formirao sopstveni „Sekstet Radaković”. Godine 1963. otiskuje se u beli svet: Nirnberg, Štutgart, Salcburg, Cirih, Lugano…, ali je uvek na relaciji s Beogradom.
– Do 1967. u orkestru sam imao samo naše muzičare, a od tada isključivo strance, s njima sam mnogo bolje i sarađivao i zarađivao – priča bubnjar. – Najbolje mi je išlo kad sam imao samo Nemce, a inače je bilo Austrijanaca, Italijana, Španaca, Brazilaca... Radili smo i kod sestara Magde i Romi Šnajder koje su imale 72 lokala.
Nekoliko godina kasnije, u muzički program upala je magija koja je posle potpuno istisnula orkestar. RA-RA tvrdi da je i na tom polju potpuno samouk, baš kao i u muzici, ali da je proučio gomilu literature.
– Magijom sampočeo da se bavim u orkestru, zbog poreza. Jer, u Nemačkoj ako samo svirate morate da platite porez 100 odsto, a ako imate šou, upola manje. Pošto sam ja već počeo da radim sa životinjama, meni jedan svetski poznati duo mađioničara predloži da kupim običnu šerpu, da je zapalim, a iz vatre da iskoči zec…Ja tako i uradim i celom orkestru isposlujem 50 odsto popusta. Moje najbolje kabaretske tačke spadaju u komičnu i erotsku magiju. Imam, recimo, na sebi osam kostima, mešam kao striptizeta i odbacujem jedan po jedan. Ludnica...
Ređale su se zemlje: Francuska, Nemačka, Italija, zapadna obala Afrike…Iako je bila dobro plaćena, RA-RA je relativno nedavno odbio japansku turneju jer je predviđala da se svaki treći dan putuje u drugi grad i drugi kabare. Mnogo naporno. Isto je bilo i u Italiji, koja je, kako kaže, bogomdana za magiju i iluziju, ali uveče nikada ne znate u kom ćete mestu sutra da osvanete. Pobegao je glavom bez obzira. Ali nije pobegao iz kabarea „For rosis” u Štutgartu, „Foli Beržer” u Parizu, „Bataklan” u Ženevi…Tamo je menjao svojih 25 smokinga i frakova, a inače je i sam, tvrdi, specijalista za šivenje ženskih kostima.
Kao što je u muziku upala magija, tako je i u magiju upao vitraž, ali je nije istisnuo. Slučaj je hteo da u nemačkom gradu Karlsrueu mađioničar nabasa na Sajam stakla koji ga je toliko fascinirao da je pokupio sve prospekte i počeo da se dopisuje s raznim firmama. Kasnije je, kod jednog Španca koji je držao „Tifaniglascentar” u Štutgartu, izučio kurs, dobio sertifikat i od tada se, eto već 35 godina, bavi izradom vitraža i nadaleko čuvenih lampi, a uporedo s tim drži i kurseve vitraža.Pre nekoliko godina, na izložbi u Međunarodnom pres-centru u Beogradu, izložio je lampu tešku 19,5 kilograma sa ukupno 1.972 raznobojne staklene pločice.
Suma sumarum, Čedu Radakovića ne drži mesto. Uvek mora nešto da radi, ne može da sedi. Kaže da je na prvi godišnji odmor otišao u 40. godini života, bukvalno ga je odvukla jedna nemačka balerina. I onda se nadovezuje na one silne radne akcije i na podatak da je sa 14 godina, kao pionir, dobio Orden rada trećeg reda.
-------------------------------------------------------------------
I auto se zove RA-RA
RA-RA ne ispušta volan već 54 godine, a tek je nedavno izazvao prvo čukanje. Ali zato u Flenzburgu ima čitavu fasciklu s kaznama za brzu vožnju kojoj ne može da odoli. Za svoju „opel askonu” staru 27 godina u Nemačkoj je dobio registraciju RA-RA 34, a u Beogradu je to moralo da se plati – BG RA-RA, ali bez broja.
Radmila Tamindžić
objavljeno:
