Izvor: TangoSix.rs, 20.Apr.2016, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Made in China: Borbeni helikopter WZ-10
Zahvaljujući velikom ekonomskom razvoju i osvajanju novih tehnologija kineska vazduhoplovna industrija napredovala je u poslednjih 25 godina kolosalnim koracima.
Od nekada licencno proizvođenih sovjetskih vojnih aviona i helikoptera kao i projekata koji su bazirani na njima, došlo se do sopstvenih originalnih konstrukcija ili onih koje ipak jesu donekle bile inspirisane stranim rešenjima. Neke od njih su Kinezima bile dostupne a na nekim se radilo u saradnji sa inostranim proizvođačima >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << i biroima.
Tako su Kinezi na svom školsko-borbenom avionu JL-10 (L-15) radili sa ruskim OKB Jak (projekat Jak-130), sa Izraelcima su radili na svom lovcu J-10 (uticaj projekta Lavi), iz Ukrajine su nabavili jedan od prototipova palubnog lovca Su-33 pa su tako konstruisali svoj avion J-15.
Prelet dva helikoptera WZ-10 na pakistanskoj vojnoj paradi upriličenoj 23. marta 2016. povodom dana državnosti. Po nekim podacima tri ovakva helikoptera nalaze se na ispitivanjima u Pakistanu / Foto: ReutersKada je reč o helikopterima, svoja prva iskustva Kinezi su stekli prvo u licencnoj proizvodnji takođe sovjetskih a zatim i francuskih tipova. Istovremeno radili su i na razvoju borbenih helikoptera za svoje potrebe. Na nedavnoj vojnoj paradi u Pakistanu mogli su se videti WZ-10 kineske proizvodnje koji se tamo nalaze na ispitivanjima radi eventualne kupovine od strane pakistanske armije.
Prvi naoružani helikopter u NR Kini bio je sovjetski srednji transporter Mi-4 kao i njegova kineska licencna verzija sa oznakom Z-5. Na njih su kačeni saćasti lanseri nevođenih raketnih zrna a isti tip naoružanja imali su zatim i noviji takođe srednji transporteri Mi-8. Iz Francuske su 80-tih godina kupljeni laki višenamenski helikopteri Gazela koji su naoružani protivoklopnim raketama HOT.
Više pokušaja nabavke pravih borbenih helikoptera tokom 80-tih pa i 90-tih godina nisu uspeli. Prvo je SSSR odbio da proda Kini desantno-jurišne Mi-24 čiji je jedan primerak, iz Avganistana ili iz Mongolije dospeo u ruske Kineza na ispitivanje. Potom je 1988. sklopljen dogovor sa SAD o licencnoj proizvodnji borbenog helikoptera AH-1 ‘’Cobra’’ zajedno sa protivoklopnom raketom TOW ali su poznati događaji na trgu Tjenanmen juna 1989. prekinuli svaku saradnju po ovom pitanju. Krajem te decenije Kina je ispitivala i italijanski borbeni helikopter A129 ‘’Mangusta’’.
Tokom 90-tih Kina je želela da kupi ruske borbene helikoptere Ka-50 i Mi-28 ali je Rusija to odbila. Još jedan od razloga za to što ovi helikopteri nisu nabavljeni je i što njihov razvoj nije bio završen. Tih godina Kina je pokušala da nabavi i polovne Mi-24 iz Bugarske i Ukrajine koje bi zatim modernizovala u Južnoafričkoj Republici.
Usled nemogućnosti da nabavi borbeni helikopter iz inostranstva NR Kina je 1994. krenula u razvoj sopstvenog ‘’čistokrvnog’’ borbenog helikoptera. Još jedan podstrek Kinezima dala je 1991. i operacija ‘’Pustinjska oluja’’ gde su SAD uspešno i veoma efikasno upotrebile svoje helikoptere tipa AH-1 ‘’Cobra’’ i AH-64 ‘’Apache’’.
WZ-10U želji da se stekne i upotrebi iskustvo od inostranih kompanija u dizajniranju i konstruisanju nove mašine, kineska vlada animirala je strane kooperante koji bi radili sa njihovim naučnim vazduhoplovnim institutima prvobitno za razvoj srednjeg helikoptera mase šest tona. Tehničku podršku za ovaj projekat pružili su evropski konzorcijum Eurocopter (konsultacije oko dizajna kao i instalacije rotora), kanadski proizvođač motora Pratt&Whitney Canada (motori PT-6C) i italijansko-britanska firma Agusta Westland (transmisija).
Međutim, smatra se da je ovaj projekat bio samo maska za razvoj borbenog helikoptera čiji je projektni tim formiran gotovo istovremeno kada je počeo rad na srednjem. Kako je NR Kina još uvek bila pod zapadnim sankcijama bila je prinuđena da tajno ili polutajno sarađuje sa stranim kompanijama koje su imale svoj interes. Nakon četiri godine razvoja kineski 602. istraživački institut predložio je 1998. da projekat borbenog helikoptera dobije prioritet u odnosu na srednji helikopter. Tada je prvi kineski borbeni helikopter i dobio oznaku WZ-10 (Wu Zhi 10) a nazvan je Pi Li Huo odnosno ‘’Fierce Thunderbolt’’.
Ovaj projekat je dobio još veći značaj nakon što je 2000-te godine i definitivno propao dogovor o prodaji helikoptera Ka-50 a njegov razvoj je najstrože držan u tajnosti. Program WZ-10 bio je označen kao Special Armed Project. Zvanično, zbog potrebe da se prikaže da je helikopter potpuno kineski, 602. istraživački institut je postao glavna institucija zadužena za razvoj.
U stvarnosti, kineska vlada je još 1995. sklopila ugovor sa ruskim opitno-konstrukcionim biroom ‘’Kamov’’ koji je od tada bio angažovan u dizajniranju i konstrukciji budućeg WZ-10. Rusi su imali odrešene ruke u definisanju specifikacija kao što su masa, brzina i nosivost. WZ-10 je tako zapravo dizajn Kamova iako su konstrukciju prototipa, letna ispitivanja i dalji razvoj uradili Kinezi.
Potvrđeno je da je osnovu konstruisao ruski OKB “Kamov“.Ove informacije i tvrdnje koja su se pojavljivale u medijima potvrdio je 2013. godine generalni konstruktor Kamova Sergej Mihejev. Na izložbi Heli Expo 2013. Mihejev je izjavio da je helikopter WZ-10 rusko-kineski proizvod koji je poznat pod oznakom Projekat 941.
U početku je za izradu prototipa izabrana kompanija Harbin koja je deo korporacije CAIC (Changhe Aicraft Industries Corporation) ali je 2000. taj posao ipak dobio CAIC zbog zauzetosti firme Harbin proizvodnjom helikoptera HC120, Z-9 kao i aviona Y-12. Konstrukcija prvog prototipa završena je 2001. a prvi od 6 prototipova je poleteo aprila 2003. Pojedine komponente WZ-10 prethodno su ispitivane na opitnim verzijama helikoptera Z-8 (kineski licencni SA-321 ‘’Super Frelon’’) kao i na ruskom Mi-171 koje NR Kina danas sklapa po licenci.
Dizajn helikoptera je prilikom detaljnih i napornih programa testiranja pretrpeo nekoliko značajnih izmena u cilju između ostalog i smanjenja radarskog odraza, a promenjene su pozicije pojedinih senzora, kao i nosača i izduvnika motora. Prvih 12 predserijskih helikoptera primećeno je u bazi blizu Pekinga 2009. godine.
WZ-10 je trebao biti potpuno kineski helikopter ali je nedostatak tehnologija primorao Kineze da se u razvoju značajno oslone na stranu pomoć. Tako su u prvim fazama testiranja za pogon korišćene kineske kopije francuskih motora Turbomeca Makila a softver za kontrolu motora obezbedila je američka kompanija United Technologies Corp tj. njena podružnica Pratt&Whitney Canada. Ova kompanija je 2012. kažnjena od strane američke države sa 75 miliona dolara zbog kršenja embarga prema Kini.
Prototipovi su bili pogonjeni stranim motorima zbog toga što razvoj domaćeg planiranog za opremanje WZ-10 još nije bio spreman. Reč je o motoru Wozhou-9 koji je preferiran zato što je potpuno kineske proizvodnje. Na WZ-10 je ispitivano čak pet tipova motora a Wozhou WZ-9 je bio drugi po snazi.
Čak i danas postoje špekulacije sa kojim sve motorima leti WZ-10. Postoje informacije da ima primeraka sa američkim PT6C-67C, ruskim TV3-117, kineskim WZ-9. Međutim, kako helikopteri iz novijih serija imaju električni starter motora koji je dizajniran u firmi Huafeng Avionics prisustvo ruskog motora nije moguće.
Prednji kokpit.Helikopter ima klasičan dizajn kada je reč o kabini koja predstavlja stepenasti tandem kokpit, pilot se nalazi u prednjoj a operater naoružanja u zadnjoj kabini. Komande su fly-by-wire uz primenu HOCAS (hands-on collective and stick) ali su kao rezerva zadržane i klasične komande. Oba kokpita su opremljena sa po dva višenamenska LCD pokazivača dok prednja kabina ima i elektrooptički gornji pokazivač (HUD). Piloti nose kacige koje imaju sistem na kojima se mogu prikazivati podaci sa različitih senzora helikoptera koji čine sistem za kontrolu vatre.
Sistem za kontrolu vatre sastoji se iz dnevne TV kamere u boji, noćne i infracrvene kamere, infracrvenog sistema sa laserskim obeleživačem i daljinomerom. Softver koji se koristi u ovom sistemu je kineski ali je sistem konstruisan na osnovu prethodnog iskustva u proizvodnji vrlo sličnih francuskih i izraelskih uređaja.
Navigacioni sistem sastoji se iz laserkog žiroskopa koji će u budućnosti biti zamenjen fajber-optičkim. Tu je zatim radarski visinomer ali će i on biti zamenjen laserskim. Pulsni Doplerov navigacijski radar ima mogućnosti mapiranja površine, izbegavanja i praćenja konfiguracije terena. Satelitski inercijalni navigacijski sistem je potpuno integrisan sa satelitskim sistemom BeiDou a u budućnosti će biti kompatibilan i sa sistemima GPS, GLONASS i Galileo.
Sistem HMD (Helmet Mounted Display) na kacigi pilotaSistem za elektronsku borbu predstavlja prvi kineski sistem koji integriše signalizator radarskog ozračenja, signalizator laserskog ozračenja, infracrveni ometač, sisteme ESM (elekctronic support measures) i ECM (electronic counter-measures). Tu su i dispenzeri infracrvenih mamaca i radarskih dipola.
Trup helikoptera uglavnom je konstruisan od alumunijumskih legura uz primenu 30 procenata kompozitnih materijala. Obe kade kokpita koje su napravljene od polikarbonata su zaštićene kompozitnim oklopom. Poklopci kabine imaju stakla čija je debljina 38 mm i koja su otporna na šrapnele i pogotke mitraljeskih zrna kalibra do 12,7 mm. Noseći rotor ima pet lopatica Tip 95KT koje su napravljene od kompozita i koje su jedna od 10 kritičnih domaćih tehnologija primenjenih na ovom helikopteru. Repni rotor je X tipa koji doprinosi smanjenju buke a oba rotora mogu izdržati direktne pogotke metaka kalibra 12,7 mm.
Naoružanje WZ-10 je raznovrsno a zahvaljujući modularnom dizajnu i otvorenoj arhitekturi tj. magistrali podataka GJV289A koja je ekvivalentna magistrali MIL-STD-1553B, helikopter može nositi ubojna sredstva kineske, ruske i zapadne proizvodnje. U pokretnoj nosnoj tureli ugrađen je top a u zavisnosti od zahteva nude se tri vrste topa. Prvi je kineski top kalibra 23 mm, potom kineska verzija topa M242 ‘’Bushmaster’’ kalibra 25 mm i kineska kopija ruskog topa 2A72 kalibra 30 mm. Primećeno je da su se kineske oružane snage odlučile za domaću verziju M242. U turelu se umesto topa mogu montirati dva mitraljeza manjeg kalibra, bacač granata ili mitraljez 12,7 ili 14,5 mm.
WZ-10 naoružan protivoklopnim raketama HJ-10Glavno sredstvo za protivoklopnu borbu su kineske komandno vođene (SACLOS) rakete HJ-8B (Hong Jian-8B) dometa 5,3 km, zatim rakete HJ-9 vođene po laserskom snopu, poluaktivno laserski vođene HJ-9A dometa 5,5 km i rakete HJ-10 dometa oko 10 km u tri verzije sa poluaktivnim laserskim, infracrveno/TV, i aktivnim radarskim vođenjem. Za borbu sa ciljevima u vazduhu tu su infracrveno samonavođene rakete TY-90 (Tian Yan 90) dometa 6 km, zatim rakete sistema FN-6, potom QW-1/2/3/4/11/18. Tu su i ICS rakete vazduh-vazduh PL-9.
WZ-10 može poneti do 16 protivoklopnih raketa ili do 4 manje rakete vazduh-vazduh ili dve veće. Od ostalog naoružanja nosi kineske nevođene rakete kalibra 130 mm, saćaste lansere nevođenih raketnih zrna kalibra 57 ili 90 mm ali i lansere vođenih raketnih zrna kalibra 90 mm kompanije Norinco. Pod krilima se mogu nositi i kontejneri sa mitraljezima kalibra 7,62 i 12,7 mm kao i topovima 23 mm.
Vazduhoplovne snage kineske Kopnene vojske su do sada u naoružanje primile preko 90 od 120 naručenih helikoptera. Pretpostavlja se da će narednih godina uslediti dalje narudžbine. Dalja unapređenja WZ-10 odnosiće se na dobijanje milimetarskog radara, novih motora WZ-16, poboljšane oklopne zaštite, unapređenu elektronsku opremu i mogućnost umrežavanja sa bespilotnim letelicama.
Propagandni video na kome se pored WZ-10 vidi i laki izviđačko-borbeni helikopter WZ-19:
The post Made in China: Borbeni helikopter WZ-10 appeared first on Tango Six.
.jpg)
