Izvor: Kurir, 08.Sep.2010, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MUĆKE SA KREDITIMA U SRBIJI
BEOGRAD - Dok, po običaju, država hapsi sitne ribe, krupne se odmaraju na jahtama.
Budžet Fonda za razvoj godišnje je 17 milijardi dinara, a kredite bi trebalo da dobijaju mala i srednja preduzeća, uz kamatu od 0,5 do 2,5 odsto. S druge strane, Fond dodeljuje i takozvane start-ap kredite za započinjanje malog biznisa.
Međutim, razlika između kredita za obrtna sredstva, koji dostižu stotine miliona dinara, i start-ap kredita nije samo u iznosu. Start-ap krediti vrlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pomno se nadziru i kontrolišu, dok oni „veliki“, kako tvrde u Fondu - nemaju nikakvu kontrolu i nadzor! Konkretno, tokom leta uhapšeno je 14 ljudi koji su zloupotrebili start-ap kredite u iznosu od 250 miliona dinara.
Međutim, korisnici kredita za obrtna sredstva, koji godišnje vrede i do 17 milijardi, novac troše - po sopstvenom nahođenju, bez ikakve kontrole, a vlasnici najvećih jahti iz Srbije istovremeno su korisnici najvećih kredita za obrtna sredstva.
Tako, na primer, u Ugovoru o dugoročnom kreditu od 37 miliona dinara, koji je Fond 27. novembra 2009. odobrio kupcu „Prosvete“, preduzeću „Medija II“ piše da Fond ima pravo da otkaže kredit u slučaju da se sredstva ne koriste u svrhe predviđene konkretnim ugovorom.
Međutim, postavlja se pitanje kako će Fond za razvoj utvrditi da li korisnik u konkretnom slučaju ispunjava ugovorne obaveze kada, kako sami kažu, za ovu vrstu kredita nije predviđena kontrola namenskog trošenja sredstava.
Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije kaže da je jasno da čitav sistem uspostavljen u Fondu otvara prostor za žestoke zloupotrebe:
- Problem je što je celo poslovanje nedovoljno transparentno. Ako oni posluju kao banka, zašto uopšte posluju? Daju znatno povoljnije uslove nego banke, a neko to subvencioniše i sufinansira. Vrlo je čudno da oni ne kontrolišu obrtna sredstva, jer čim se ne vrši kontrola, ta sredstva odlaze neracionalno. Sasvim je nelogično da novac koji daje država niko ne kontroliše. Ni komercijalne banke ne dozvoljavaju nenamensko trošenje kredita.
A pošto javnost nema uvid u to da li krediti stvarno idu tamo gde treba, očigledno da postoje privilegovani i da ima malverzacija.
Direktorka Fonda za razvoj nije želela da razgovara sa Kurirom o ovoj temi.
Zadužili se, pa uživaju na jahtama
Zaista postoji ne malo preklapanje između korisnika najvećih državnih kredita i vlasnika najvećih jahti na Mediteranu.
Od 2007. „Rudnap grup - Minel kotlogradnja“, preduzeće Vojina Lazarevića, uzelo je 500 miliona dinara ili više od pet miliona evra kredita. Model „sansiker jaht 105“, jahta koju Lazarević poseduje, košta 10 miliona evra. Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe“, dobio je više od tri miliona evra, dok jahta kojom Kostić krstari Jadranom vredi čak 28 miliona evra. I Željko Mitrović, tačnije preduzeće „Pink digital“, koje se bavi štampanjem CD i DVD diskova, dobio je dva miliona evra, dok njegova jahta vredi devet miliona evra. Marko Mišković ima jahtu koja vredi četiri miliona evra, a kredite od četiri miliona evra dobile su firme njegovog oca „Delta agrar“ i „Jugohemija“.
Najveći krediti
Preduzeća Iznosi u din.
„Simpo - ŠIK Kuršumlija“ 787.250.000
„Rudnap grup“ 500.000.000
„Delta agrar“ 550.000.000
„Gran automotiv“ 460.000.000
„MK grupa“ 300.000.000 „Simpo“ 350.000.000
„Galeb grup“ 280.000.000
Najveći krediti za
obrtna sredstva
„Simpo“ 350.000.000
„Galeb grup“ 280.000.000
„Rubin“ 200.000.000
„Farmakom“ 200.000.000
Božićeva: Muka mi da objašnjavam
Olivera Božić, bivša direktorka Fonda za razvoj, kaže da joj je više muka da objašnjava da krediti za obrtna sredstva ne mogu da se kontrolišu.
- Po ekonomskoj teoriji, krediti za obrtna sredstva ne mogu da se kontrolišu. To je nemoguće. Mi nismo policija, sjajno sarađujemo s njima, ali ne možemo da budemo inspektori. Dalje, naši krediti nisu jeftini, svi imaju valutnu klauzulu, pa ako se nekome isplati da bude u toj meri neodgovoran... Uostalom, šta je to zloupotreba? Naravno da naši korisnici imaju pravo da iz kredita isplaćuju plate zaposlenima i da u okviru biznis plana troše taj novac.
