Izvor: Kurir, 26.Avg.2010, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MOGUĆ NEGATIVAN IZVEŠTAJ EK O REFORMI PRAVOSUĐA
BEOGRAD - Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević upozorila je danas da bi izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije u oblasti reforme, pravosuđa koji će biti usvojen u novembru, mogao biti negativan ukoliko se hitno ne otklone nedostaci reizbora sudija i tužilaca sprovedenog krajem prošle godine.
Boljevićeva je na konferenciji za novinare predočila pismo zvaničnika EK Pjera Mirela, koji je u pismu od 13. avgusta Društvu sudija i Udruženju tužilaca naveo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da su za reformu pravosuđa "isključivo odgovorne srpske vlasti i da je na njima da preduzmu sve neophodne mere".
Mirel je naveo da će izveštaj o napretku Srbije u oblasti reforme pravosuđa biti usvojen 10. novembra.
Više od osam meseci od uspostavljanja nove mreže sudova u Srbiji, kako je navela, nema naznaka da će postizborni problemi biti rešeni uskoro i u skladu sa evropskim standardima.
Boljevićeva je podsetila da je Evropska unija u više navrata ukazivala na niz značajnih nedostataka reizbora kao i pomenuta strukovna udruženja, ali da, kako je navela, "vlast za to nema sluha".
Predsednica Društva sudija, koja tokom opšteg izbora nije ponovo izabrana na sudijsku funkciju, ocenila je da "paraliza u radu Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i Ustavnog suda proističe iz političkog pritiska da se posledice reizbora konzerviraju".
U saopštenju koji je okačen na sajtu Društva sudija Srbije navodi se da je mandat Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca istekao 30. juna ove godine, a da novi saveti još nisu izabrani i upozoreno na niz zakašnjenja u postupanju ovih tela.
Zbog problema nastalih reizborom sudija i tužilaca, odnosno zbog nedostatka kapaciteta da ih reše, Visoki savet i Državno veće su u značajnom zaostatku i sa svojim drugim obavezama i donošenjem podzakonskih akata za efikasan rad sudova, navodi se u tom zajedničkom saopštenju Društva sudija i Udruženja javnih tužilaca.
Do kraja maja 2009. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana konstituisanja prvog saziva, Visoki savet je trebalo da donese podzakonske propise iz Zakona o sudijama o kriterijumima, merilima i postupku za vrednovanje rada sudija, odnosno predsednika sudova kao i o sastavu i načinu rada Komisije za vrednovanje rada predsednika suda.
U prvoj nedelji jula 2009. godine, odnosno u roku od 90 dana od dana konstituisanja, VSS je bio dužan da donese podzakonske propise iz Zakona o VSS o uređenju načina rada i odlučivanja u disciplinskim organima, zatim o utvrđivanju programa početne obuke za sudija i Etički kodeks.
VSS je trebalo da do 31. marta 2010. godine obezbedi izbor predsednika sudova određenih Zakonom o sudijama tako što će kandidate predložiti na vreme Narodnoj skupštini, a do 30. juna trebalo je da bude sproveden i okončan izborni postupak za stalni saziv VSS i DVT.
"Umesto toga, od sredine juna meseca 2010. godine Visoki savet sudstva po drugi put postupa u istoj stvari i dostavlja nove, pojedinačne odluke o prestanku sudijske funkcije iako je pred Ustavnim sudom u toku postupak po žalbama nereizabranih sudija tzv. cirkularne odluke o prestanku funkcije od 25. decembra 2009. godine", navodi se u saopštenju.
Pomenuta strukovna udruženja smatraju da Ustavni sud i sam pokazuje nedostatak kapaciteta da pruži delotvornu pravnu zaštitu, pošto je rešio samo jednu od preko 1.500 žalbi, iako je rešavanju žalbi nereizabranih sudija i tužilaca zvanično dao prioritet, a rok za njihovo rešavanje istekao je krajem maja.
