Izvor: Vostok.rs, 12.Jan.2015, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Lov na lisice“: ultimatum produžen za mesec dana
15.12.2014. -
Kineske vlasti su za mesec dana produžile ultimatum za dobrovoljno prijavljivanje Kineza koji su pobegli u inostranstvo, a osumnjičeni su za ekonomske zločine. Pritom je ministarstvo za javnu bezbednost KNR pripretilo – oni koji odbiju da se predaju biće strogo kažnjeni. Potera za njima neće prestati sve dok u inostranstvu ostane makar ijedan odbegli činovnik.
Sudeći po svemu, vlasti nisu najzadovoljnije time kako napreduje „lov na lisice“ koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je započet u julu. Iako su specijalne službe istakle da su odbegli Kinezi pritvoreni u 60 zemlje i regiona sveta, tačan broj se ne navodi. Saopštava se samo da je 141 pritvoreno lice učestvovalo u ekonomskim zločinima u iznosu od po 1,63 miliona američkih dolara. Pritom se 32 ljudi od pravosuđa u inostranstvu krilo preko 10 godina.
Ima dobrovoljaca – njih 231 se vratilo u Kinu i prijavilo. Ima onih koji su se prijavili do 1. decembra – pre isteka roka prvog ultimatuma. Vlasti obećavaju da će i drugima ublažiti kaznu ako se ipak predaju do novog krajnjeg roka – 31. decembra. Kakva može biti reakcija odbeglih na novi ultimatum? A to je, sudeći po svemu, na desetine hiljada osumnjičenih, čim je lov na njih podignut na nivo državne kampanje. Po mišljenju politikologa Jakova Bergera,
- Ne mislim da će se svi pokajati. Oni koji ne veruju preterano vlastima će, naravno, nastaviti da se kriju. A neki zločini će biti iskupljeni na taj način. Ne mislim da kampanja računa na spoljašnju upotrebu. U pitanju je pre svega unutrašnji faktor. U prvom redu, treba povećati nivo poverenja društva prema vlasti. Ono treba da poveruje da vlast kažnjava zločin i nagrađuje vrlinsko ponašanje.
Vraćanje „crnog novca“ u zemlju je plemenit cilj, ali polje delatnosti nije blagodatno. Vlasti odlično shvataju da kad je u pitanju ova kampanja može biti „skuplja dara nego mera“. Međutim, nemaju izbora, smatra Jakov Berger:
- Nema izlaza, ili će vlast pobediti zločince, ili će kriminal poljuljati ovu vlast, kao što se to u Kini već desilo s prethodnom vlašću – Kuomintangom. On je propao zbog korupcije. Sad se vodi vodi borba na život i smrt, ili – ili.
Kina ima sporazume o ekstradiciji s 39 zemalja. Među njima su: Francuska, Španija, Australija, Italija i Portugal. S 52 zemlje postoje sporazumi o međusobnoj pravnoj pomoći prilikom istraživanja krivičnih dela. Između ostalog, s Velikom Britanijom, Novim Zelandom, Kanadom i SAD.
Međutim, nedostatak sporazuma o ekstradiciji s SAD – jednom od zemalja kojoj najčešće daju prednost begunci iz Kine bitno smanjuje uspeh „lova na lisice“. Nespremnost SAD na saradnju s Kinom, zamenik direktora Instituta za Daleki istok RAN Andrej Ostrovski objašnjava jednostavno:
- To što ne žele znači da su zainteresovani za to da u Kini ostane situacija kad se novac iznosi u Ameriku. Oni imaju svoje ciljeve – podrivanje kineske ekonomije. Po proceni MMF 2014. godine Kina je po paritetu kupovne moći izbila na prvo mesto sveta po obimu BDP. Zašto bi SAD bio potreban ekonomski konkurent?
Korupcionaši iz Kine su zavoleli i Australiju. Kina je s njom odavno zaključila ugovor o ekstradiciji i ratifikovala ga je, a parlament Australije otvoreno okleva, bez obzira na tradicionalnu praksu sinhronizacije obostrane ratifikacije. Predsednik KNR Si Đinping je za vreme posete Kanberi u novembru lično zamolio partnere da okončaju situaciju neodređenosti.
Nina Antakoljska,
Izvor: Glas Rusije, foto: Flickr.com/ahenobarbus/cc-by
.jpg)
