Izvor: Politika, 19.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liturgija u „Studenjaku”
Za nepune dve godine paraklis svetog Jovana Zlatoustog u beogradskom Studentskom gradu ugostio je nekoliko vladika, a tu je obavljeno i više od 80 krštenja
Na liturgijama koje se služe u paraklisu Svetog Jovana Zlatoustog retko se nađe neko ko ima više od 30 godina, uključujući tu i sveštenika kojem je 27 leta. Ništa neobično budući da je kapela, veličine oko 40 metara kvadratnih, smeštena u Studentskom gradu, najvećem studentskom naselju na Balkanu, gde živi oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 4.500 mladih, a dnevno kroz njega prođe oko 10.000 ljudi. Prostor u četvrtom bloku, gde je nekada bila televizijska sala, crkva iznajmljuje od Studentskog centra, a po rečima jereja Vukašina Milićevića, koji služi u ovom paraklisu osveštanom oktobra 2007. godine, tu može da stane najviše 70 ljudi. Međutim, ponekad ovaj broj bude i premašen i tada je na raspolaganju i deo hodnika ispred kapele.
Mladi sveštenik zadovoljan je svojim „parohijanima”, od kojih su neki njegovi vršnjaci ili tek koju godinu mlađi od njega, a i vernicima je mnogo lakše da razgovaraju sa dvadesetsedmogodišnjim sveštenikom.
– Ono što se njima svakodnevno dešava, često je i meni veoma blisko, nekada nas muče vrlo slične stvari i nisu mi strani mnogi njihovi problemi i nedoumice – kaže otac Vukašin.
Solidan broj studenata dolazi redovno na nedeljnu službu, u proseku od 40 do 70, što je, kako kaže otac Vukašin, srazmerno više nego u nekim beogradskim parohijama. Teme o kojima se najčešće priča sa „studentskim” sveštenikom jesu odnosi prema suprotnom polu i odnosi sa roditeljima.
– Studenti nekada imaju dileme oko toga kako da rade kada završe fakultet, da li da se posvete karijeri ili da rade isključivo za novac, što im moderno vreme nekako sve više nameće. Uvek im kažem da je pogrešno nešto raditi samo zbog toga što to donosi veliku zaradu i juriti za tim – kaže jerej Vukašin.
I ova kapela poprimila je nešto od studentskog života i uobičajenih studentskih navika. U vreme ispitnih rokova broj vernika na službi osetno se smanji u odnosu na druge dane, ali zato ima više onih koji revnosno pale sveće nadajući se da će to pomoći u polaganju nekog teškog ispita.
– Postoji i molitva pre učenja, ali treba znati da to nije molitva umesto učenja. Njome se priziva Sveti duh da pomogne u usredsređivanju, koncentraciji, da se lakše savlada gradivo, jer smisao učenja je da nas učini spremnijima za služenje našim bližnjima, a to služenje je delo Duha svetoga. To ne znači da će neko položiti ispit zato što je pročitao molitvu ili zapalio sveću u crkvi. Tu važi ono staro pravilo: Ko je učio, položiće – napominje otac Vukašin.
Za nepune dve godine paraklis Svetog Jovana Zlatoustog ugostio je više vladika, organizovano je nekoliko tribina, obavljeno je više od 60 krštenja, a u planu su i još neke kulturne aktivnosti.
– Treba praviti male hramove, kao što je naš paraklis, da ljudi osete istinski smisao liturgije, zajedništva i bliskosti koje mi osećamo kada dođemo na bogosluženje u kapelu svetog Jovana Zlatoustog – priča dvadesettrogodišnji Petar Slavković, student Ekonomskog fakulteta.
Petar kaže da je prvi put na liturgiji u paraklisu u Studentskom gradu doživeo takvu bliskost i zajedništvo, na koje se nadovezuje druženje posle liturgije. Njegovi vršnjaci, priča ovaj akademac, uglavnom imaju nedoumice oko toga kako spojiti veru i savremeni život pun iskušenja za mlade, kakvi su stavovi crkve prema nekim modernim otkrićima i stavovima nauke, da li je ono što će ih sačekati u budućoj karijeri suprotstavljeno učenjima crkve.
Kapela je, pričaju studenti, stalno otvorena, a otac Vukašin uvek dostupan, svako ko želi može ga pozvati i na mobilni telefon i dogovoriti se sa njim ako mu je potreban razgovor, savet ili bilo šta slično.
– Ja sam ovde dolazio i da učim, jer je mirno i tiho. Osim studenata na bogosluženja dolaze i ljudi sa Novog Beograda, ali i iz drugih delova grada, i stariji i mlađi. Uvek se organizujemo da, kada treba, napravimo neko posluženje, kupimo sokove, a i žene koje rade u domu uvek nešto spreme kada je slava ili neki veći hrišćanski praznik – opisuje Veljko Radosavljević, apsolvent na Pravnom fakultetu.
Brucoškinja Jelena Stajkovac sa Poljoprivrednog fakulteta priča da joj kapela u domu gde provodi prvu godinu studentskog života u Beogradu mnogo znači.
– Kod kuće sam redovno odlazila u obližnju crkvu i drago mi je da imam mogućnost i ovde to da činim. Sviđa mi se i što se dobro družimo – kaže Jelena.
Akademci sa kojima smo razgovarali ističu da znaju za mnoga praznoverja koje njihove kolege primenjuju pre ispita, nadajući se dobroj oceni ili barem prolaznoj. Umesto brojnih sitnih, opšte poznatih, „obreda” i rituala kolege iz „Studenjaka” ih podsećaju: i padanje na ispitu je deo studiranja.
Jelena Beoković
[objavljeno: 20/04/2009]
.jpg)
