Izvor: Blic, 22.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri DOS ne znaju šta je tržišna privreda
Lideri DOS ne znaju šta je tržišna privreda
Pod pretpostavkom da se ne pojavi neki novi uzurpator koji će sistematski ruinirati vladavinu prava, za uspeh tranzicije najvažniji su ekonomski rezultati. A da biste došli do valjanih ekonomskih rezultata pre svega morate smanjiti barijere za ulaganja, i to privatna, ne državna, jer novac je danas u svetu u privatnim rukama. Lepo je dobiti donacije, ali one su periferna stvar. Uspešne zemlje u tranziciji su one koje privuku prvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << domaće, a onda i strane ulagače - kaže u razgovoru za 'Blic' Miroslav Prokopijević, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije, sa kojim smo razgovarali tokom međunarodne konferencije 'Šta je važno za uspeh tranzicije', koja je u organizaciji 'Humbolt fondacije' proteklog vikenda održana u Beogradu.
Ali, u većini zemalja u prvim godinama tranzicije priliv kapitala nije bio veliki.
- To je tačno. Ali, kad vlada krene u određene poteze i kad je ona kredibilna, stvara se javno mnjenje među investitorima da je to vlada koja misli da ozbiljno radi. Ja se sećam oduševljenja koje je vladalo među američkim investicionim fondovima i bankama kad je Vaclav Klaus trebalo da bude izabran za češkog premijera, jer se znalo bude li on češki premijer ta reforma će biti ozbiljna. Da li je slično oduševljenje vladalo i kada je izabran aktuelni srpski premijer?
- Ne. Vladalo je oduševljenje zbog odlaska Miloševića, a ne zbog dolaska Đinđića, jer se pretpostavljalo da taj naredni koji dođe, posebno ako je iz takozvane demokratske opozicije, neće biti tako lud kao onaj. I to se ispostavilo kao tačno. Što se tiče stvaranja uslova za privatna ulaganja, niko na Zapadu nije imao iluzija da će Srbija postati nekakvo privlačno mesto, jer je vlast preuzela jedna nehomogena koalicija sastavljena od lidera koji jedva da znaju reč tržišna privreda. Ali srpska vlada, bar prema tvrdnji njenih ministara, od strane međunarodnih institucija dobija izuzetno visoke ocene?
- Među vodećim ekonomistima niko nema pozitivno mišljenje o ekonomskom razvoju Srbije posle promena. 'Hertidž fondacija', koja svake godine pravi indeks ekonomskih sloboda, od 163 zemlje Jugoslaviju je svrstala na 144. mesto. Neke institucije su nas nešto bolje rangirale, ali nijedna ne tvrdi da smo mi u onoj boljoj polovini tranzicionih zemalja. Što se tiče kredibilnosti ove vlasti o tome može da se zaključi vrlo jednostavno: da nema uslovljavanja, stalnog postavljanja novih uslova i zadržavanja mehanizama koji su postojali i protiv Miloševića, onda bismo mogli da kažemo da Zapad veruje ovoj vladi.
Šta je to što najviše ugrožava ekonomske slobode u Srbiji?
- Pre svega činjenica da država nije izašla iz ekonomije i da firme ne postupaju prema tržišnim načelima već po birokratskoj volji. Birokrate odlučuju gde će se investirati, kad će neko da plati porez, ko će da plaća a ko neće da plaća doprinose itd. To su stvari kojima se u pravoj tržišnoj privredi političari ne bave. Oni se bave stvaranjem uslova i kažnjavanjem eventualnih prekršilaca, a firme same igraju. Kako ocenjujete prve rezultate privatizacije po novom Zakonu?
- Rezultati su toliko mršavi da im je komentar skoro izlišan. Ako vi u godinu i nešto dana svog mandata uspete da privatizujete tri cementare, to govori sve. Oni su pogrešili jer su sve centralizovali i sve su preregulisali i dopustili su da Agencija za privatizaciju i prodaje i nadgleda i verifikuje prodaju. To je najgora verzija izreke 'kadija te tuži, kadija ti sudi'. Mislite da je problem u centralizaciji, a da je model ispravan?
- Problem je u centralizaciji, a potom u preteranoj regulaciji. G17 je završio istraživanje 'Koliko košta biznis u Srbiji'. Uzmite to i puštajte vašim čitaocima. Ima da se smeju po čitav dan više nego da im pričate najbolje viceve. Da vide šta sve mora da se uradi i šta sve da se plati. Formalno i neformalno, jer oni su snimili, relativno dobro, i kakvo je neformalno stanje. Znači nema kontigenata, ali da bi vam odobrili da nešto uvezete potrebne su vam silne dozvole za koje, pretpostavlja se, morate da 'uletite' lovu. Kad već pominjete kontigente, kako ocenjujete borbu protiv korupcije?
- Tu je problem kao i sa transparentnošću. Svi kažu transparentnost, ali ne čine ništa da to postane stvarno načelo. Tako svi pričaju o borbi protiv korupcije, ali ne povlače nikakve realne poteze. I vrlo je jasno zašto ne povlače, jer od korupcije najviše profitiraju oni koji su na vlasti i njihovi najbliži saradnici. Država ne želi da izađe iz ekonomije, jer onda političari nemaju ekstradohodak kroz korupciju. O životnom standardu takođe postoje oprečna mišljenja. Prema analizama Instituta G17 živimo bolje nego pre, dok istraživanja većine marketinških agencija govore drugačije.
- To je vrlo jednostavno. Zahvaljujući donacijama lična primanja su značajno porasla, ali su i cene porasle i verovatno su premašile porast dohodaka. I to je razlog za prilično dešperantno raspoloženje najširih slojeva. I u tome je razlika između uspešne i neuspešne tranzicije. Uspešna tranzicija mora da učini da 80 odsto ljudi živi bolje, odnosno vidi da su preduzeti potezi koji vode ka poboljšanju. A u nesupešnoj tranziciji 10 odsto ljudi živi super, a 90 odsto ne oseća boljitak. Za sferu monetarne politike većina ekonomista smatra da je najbolji deo reformi. Kakvo je vaše mišljenje?
- Pa pozitivno je da se više ne štampaju pare bez pokrića. Ali se pare štampaju, jer je novčana masa skočila sa 700 miliona na 2,6 milijardi maraka. Ali, vrlo je limitirana monetarna politika u zemlji u kojoj nema ozbiljnih sistemskih promena. S obzirom da je tražnja za devizama na niskom nivou, vi možete da održavate internu konvertibilnost. Pustite da se dinarom trguje van zemlje pa ćete da vidite koliko je to stabilno. Da bismo bili uspešna zemlja u tranziciji, šta je to što Vlada treba da učini?
- Liberalizacija unutrašnjeg tržišta mora da bude još oštrija, privatizacija na širokoj skali i to vrlo decentralizovano, liberalizacija na granici da bude mnogo radikalnija, da deregulacija bude mnogo veća, da se olakša i pojednostavi osnivanje firmi, smanjivanje državne potrošnje, smanjivanje poreskih stopa i možda ukidanje pojedinih poreza. Ne možemo mi da kažemo 20 odsto je porez na korporativnu dobit u Mađarskoj, pa će biti i kod nas, jer Mađarska je neuporedivo atraktivnije područje za ulaganje. Da bismo mi bili konkurenti Mađarskoj mi treba da imamo pet ili nula odsto, kao u Estoniji. To su potezi koji mogu da idu brže ili sporije. Ali, suština je da pošaljete signal i da svi vide da vi idete u tom pravcu. Ovde takvog signala nema zato što politička volja za ozbiljnim reformama ne postoji. Nije tačno da nema kadrova Koliko 'pije vodu' obrazloženje da su reforme spore zato što nemamo dovoljno kvalitetnih kadrova?
- To je besmisleno. To uopšte nije tačno. Mi nemamo manje kadrova nego Češka ili Mađarska 1990. godine. Jedan od realnih razloga je da reforma košta i da oni koji su trenutno na vlasti, budući da znaju da izbori predstoje kad-tad, neće da ulaze u reforme već koriste donacije da zadovolje svoje interesne grupe u nadi da će zadržati popularnost i dobiti te izbore. To je realna stvar, ali stvar koja je mogla da se predvidi. I to je još jedan od razloga da ti izbori budu što pre.
