Izvor: Politika, 31.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovita voda čeka investitora
Termalno izvorište sumporne vode u Zmajevu kod Vrbasa moglo bi da bude okosnica izgradnje savremenog lečilišta, ali i turističkog i privrednog razvoja ovog dela Bačke
Zmajevo kod Vrbasa – Već godinama u Zmajevo dolaze ljudi sa raznih strana, iz Srbije, i inostranstva, da bi koristili lekovitu sumpornu vodu koja, kako je i zvanično utvrđeno, naročito pomaže onima koji pate od stomačnih oboljenja. Međutim, status ovog lekovitog izvorišta i dalje je neregulisan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mada su svojevremeno stranci bili spremni da ulože pozamašne svote i ovde izgrade banjsko-klimatsko lečilište, koje bi, kazivale su sve računice, bilo itekako profitabilno.
Zdravstvena blagotvornost zmajevačke žute vode nije sporna: prema svim dosadašnjim analizama, rađenim tokom minule dve decenije,potvrđena su njena mnogostruka lekovita svojstva, ne samo za lečenje oboljenja digestivnog trakta, već i mnogih drugih bolesti, u prvom redu raznih oblika reumatizma, neuralgije i ginekoloških oboljenja. Za lekovita svojstva izvorišta ove vode pročulo se i van granica Srbije, pa su tako za izgradnju banje u ovom mestu vrbaske opštine krajem osamdesetih godinaprošlog veka bili zainteresovani Nemci, Finci i Holanđani. Rečeno je tada da je to „tečno zlato" koje otiče u beznađe. Nažalost, sve je ostalo samo na dobrim željama potencijalnih investitora, budući da tadašnje ni lokalne ni pokrajinske vlasti nisu imale dovoljno sluha za takav poduhvat.
Inače, u ovom mestu je još davne 1914. godine iskopan prvi bunar velikedubine, koji je prema boji vode koja iz njega izvire nazvan „žuta voda". Od tog doba ova voda, čiji arteski bunar i danas postoji u centru sela, neprestano izvire i otiče u rečicu Jegričku. Postojalo je i banjsko lečilište koje je uspešno funkcionisalo kao narodno kupatilo, sa pet-šest kada, i uvek je bilo puno gostiju. Vremešniji Zmajevčani pamte da suna terapiju dolazili ljudi u invalidskim kolicima i na štakama, da bi posle nekoliko nedelja terapije bili u stanju da se kreću bez ikakvih pomagala.
Još 1997. godine mladi arhitekta Aleksandar –Saša Miljković, rođen u ovom mestu, uz pomoć tima stručnjaka sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, napravio je projekat za izgradnju banjsko-klimatskog lečilišta. Pored izvorišta termalne žute vode, okosnicu tog kompleksa činio bi hotel sa velikim rekreacionim i banjskim prostorom, u čijem sastavu bi se nalazila dva zatvorena bazena, kao i razni drugi sadržaji prilagođeni rehabilitaciji i lečenju, sa kadama i lekarskim ordinacijama, salama za rekreaciju i fizikalnu terapiju.
Ovim projektom, kako za „Politiku" kaže Janko Kresoja, sekretar Mesne zajednice Zmajevo, pored ostalog, predviđena je i izgradnja dva otvorena bazena na obaliravničarske rečice Jegričke, na lokacijama gde su nekada i postojali – istina, mnogo manjih dimenzija. Staro zdanje Mesne zajednice, izgrađeno 1905. godine, iskoristilo bi se, po ovoj zamisli, kao centralni deo banjskog lečilišta. Tu treba da bude izgrađena kongresna dvorana, sa raskošnim i prostranim restoran na obali Jegričke, a uz to i šetalište između dva mosta.
Prema ideji o podizanju ovog turističko-rekreativnog kompleksa sada više niko nije ravnodušan – samo se traže odgovorni i poslovno sposobni finansijeri.
Petko Koprivica
[objavljeno: 01/09/2009]
