Izvor: Blic, 14.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovi do 100 dinara bez recepta
Lekovi do 100 dinara bez recepta
Ministarstvo zdravlja trebalo bi do kraja septembra da izradi novi cenovnik zdravstvenih usluga jer će ubuduće, kao u većini evropskih zemalja, osnovni princip po kojem će funkcionisati zdravstveno osiguranje biti da se plaćaju usluge a ne kadrovi, kaže za 'Blic' dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.
Neizbežno je, najavljuje naš sagovornik, veće učešće osiguranika u pokrivanju troškova lečenja, ali i primena principa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je na snazi u Evropi da građanin svojim parama može da se leči u državnoj, ali i državnim novcem u privatnim ustanovama.
- Država je u obavezi da građane osigura od velikog rizika, da obezbedi novac za lečenje najtežih bolesnika, troškove za Službu hitne pomoći, lečenje onih koji ne zarađuju, dece, učenika, studenata, posebnih kategorija hroničnih bolesnika, dijabetičara, hemofiličara, obolelih od malignih i drugih teških bolesti, dok će troškove manjih rizika, na primer lečenje banalne kijavice ili prehlade, pacijenti ubuduće delom ili u celosti pokrivati sami - objašnjava dr Antić, uz opasku da ni najbogatije zemlje ne obezbeđuju svojim građanima 'kasko' zdravstveno osiguranje.
Jedan od predloga je i da se lekovi koji koštaju do 100 dinara više ne prepisuju na recept, već da ih građani u potpunosti plaćaju iz svog džepa. Ovo bi, ističe Antić, predstavljalo veliku uštedu za zdravstvenu kasu s obzirom da se najviše troše lekovi do 100 dinara.
- Cena više od polovine lekova je ispod 100 dinara, trećina je jeftinija od 300 dinara, a tek petina lekova skuplja je od 300 dinara - kaže dr Antić.
Tri najčešće prepisivana leka su, navodi on, 'diklofenak' (80 dinara), 'ranisan' (120 dinara) i 'bensedin' (50 dinara), pri čemu se godišnje u proseku prepisuje pet miliona kutija 'bensedina'.
- Koliko bi novca, kada bi tih 50 dinara svako platio iz svog džepa, moglo da se usmeri za nabavku drugih, savremenih lekova, nije teško izračunati - ukazuje dr Antić, napominjući da kao solidarno društvo moramo najugroženijima da obezbedimo najbolju terapiju koja je, nažalost, za mogućnosti koje imamo još uvek veoma skupa.
Primarna zdravstvena zaštita, lekarski pregled u domovima zdravlja, kod lekara opšte prakse, osiguranje će i dalje pokrivati u celosti, međutim, ukazuje naš sagovornik, specijalističke konsultacije, prema konceptu koji je primenjen u evropskim zemljama (takođe i u Sloveniji i Hrvatskoj), pokrivale bi se u visini do jedne četvrtine realne vrednosti. Participacija od jedne četvrtine, za specijalističke usluge, zdravstvenoj kasi ne bi donela mnogo para, ali bi naterala i lekare i pacijente na racionalnu potrošnju, ističe naš sagovornik. U planu je i uvođenje dodatnog osiguranja, za početak pod kapom države, a kasnije u privatnom aranžmanu, po sistemu pripejd, odnosno ukoliko osiguranik plati određenu sumu, na primer 3.000 dinara godišnje, onda i bez dodatnih troškova ima pravo na sve lekarske usluge.
- Prema važećim propisima, klempave uši do 21. godine mogu se estetski korigovati na teret zdravstvenog fonda. Onda nam nedostaje para za veštački kuk ili skupu terapiju za lečenje leukemije koja je kod nekih oblika izlečiva u 80 odsto slučajeva. Hajde da pokažemo malo solidarnosti i odreknemo se malih stvari da bismo ugroženima spasli život, konačno, klempave uši, a primera ima još, ne ugrožavaju sluh - ukazuje dr Antić. Z. D. Marković Pljačka zdravstvene kase
- Nalazi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o prekomerno prepisanim receptima nije nikakva hajka na lekare. Lično sam video oko 300 recepata na kojima je jedan isti lek ('omeprol') prepisan na ime čoveka koji dve godine više nije među živima. Primera ima još. Nema sumnje da je reč o klasičnoj zloupotrebi i pljački kase koja treba da pokrije troškove lečenja svih osiguranika - komentariše dr Antić najnoviju 'aferu lekarskih recepata'.
