Izvor: Blic, 30.Jun.2008, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lekari Kliničkog centra Vojvodine zaveštali organe

Nacrt zakona o transplantaciji je spreman i do kraja ove godine trebalo bi da se nađe u skupštinskoj proceduri. Međutim, lekari iz Vojvodine odlučili su da ne čekaju zakon. Popunjavanjem donorske kartice, kojom daje saglasnost da donira svoje organe za lečenje drugih ljudi, pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Miloš Lučić juče je započeo akciju „Šansa za novi život", Donorske mreže Vojvodine, koju je osnovao Transplantacioni tim Kliničkog centra Vojvodine. Iste kartice potpisalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je juče ispred Poliklinike u Novom Sadu više od pedeset mladih lekara i studenata Medicinskog fakulteta.

Srbija je bila među prvim zemljama koje su obavljale transplantacije organa, a sada je na neslavnom poslednjem mestu u Evropi. Naime, država izdvaja novac za transplantacije organa, ali još uvek nema zakon o transplantaciji, a samim tim ni sistemsko rešenje u ovoj oblasti. Posle usvajanja zakona, očekuje se i organizovana uloga države u stvaranju centra za donore organa.

- Uveren sam da će svi građani koji prepoznaju značaj zaveštanja svojih organa i pristupanju Donorskoj mreži Vojvodine omogućiti da se nekome spasi i produži život i da, zapravo, imaju jednu od najvrednijih zasluga iza sebe jer su donatorstvom organa omogućili da se jedan život produži - izjavio je Miloš Lučić. On je najavio i da je formiranje Donorske mreže Vojvodine drugi korak u razvijanju Centra za transplantaciju Kliničkog centra Vojvodine.

- Ovaj korak je neophodan da bismo zaista omogućili da se brojni životi spasavaju. Uveren sam da će se po principu dobre prakse ovaj model naći u zakonskoj regulativi i zakonskim rešenjima vezanim za transplantaciju organa i tkiva. Ovaj korak je veliki, jer podrazumeva širenje svesti koliko je važno dati i humano postupiti u trenutku kada to nekome spasava i produžava život - zaključio je Lučić.

Ferenc Dujmović, pomoćnik direktora Kliničkog centra Vojvodine, rekao je da je implantacija i transplantacija organa najskuplja, kao i da novac za transplantaciju treba da obezbedi država. Međutim, kako je rekao, država ne može obezbediti donore organa, jer je to pojedinačna ljudska odluka.

Prof. dr Zoran Milošević, direktor hirurgije Kliničkog centra Vojvodine i šef Transplantacionog tima, naveo je da je ovo pokušaj da se reši problem donacije organa za bolesnike kojima se jedino na takav način može pomoći i da se akcija sprovodi u nedostatku zakonskih rešenja koji uređuju oblast donacije organa i tkiva.

- Novi Sad je pre 15 godina bio drugi centar po broju transplantacija u Jugoslaviji. Postavlja se pitanje šta se desilo poslednjih godina i zašto je Srbija i Vojvodina poslednja po broju donacija organa - konstatovao je dr Milošević, najavljući da će ova akcija biti sprovedena po svim bolnicama Vojvodine. - Nažalost, nesreća nikad ne bira i ne zna se da li će nekom od nas trebati ovakav vid pomoći. Sledeći korak je da izađemo među ljude. Život ide brzo i mi ne možemo čekati. Očekujemo da će se do kraja godina putem institucija definisati da u raznim situacijama ljudi mogu dati saglasnost za doniranje organa - zaključio je Milošević.

Jedini centar za donore organa u Srbiji već godinama je na VMA i tamo je evidentirano oko 20. 000 donora. Međutim, da bi se godišnje moglo obavljati oko 100 transplantacija, recimo bubrega, potrebno je imati čak oko milion i po donora. Stručnjaci smatraju da bi država posle donošenja zakona, popularizacijom donorstva mogla mnogo da uradi, ali da ne bi trebalo da postoje donorski centri pri određenim ustanovama, već na nivou države.

- VMA je u jednom momentu imao najbolje uslove za transplantacije i tako je napravio i svoj donor centar. Međutim, to mora i može da se obavi na nivou cele Srbije. Smatram da militarna organizacija ne bi trebalo da vodi program donatorstva jedne države jer takve ustanove imaju specifične uslove. Da se razumemo, to ne bi trebalo da vodi ni Klinički centar niti bilo koja ustanova ponaosob. To mora država. Mnogi ljudi hoće da zaveštaju organe, ali se boje ko će te organe uzeti. Upravo zbog toga država na donatorstvo treba da stavi svoj pečat - kaže za „Blic" dr Steva Pavlović, koordinator transplantacije Instituta za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Srbije.

On veruje da će zakon o transplantaciji ubrzo biti usvojen i da će se rešiti i sistemsko donatorstvo.

- Razgovaraćemo sa ministrom Milosavljevićem i verujem da će učiniti sve što se može, jer to što je urađeno u Vojvodini može biti putokaz i za druge delove Srbije, ali bi najbolje bilo da se svi donori slivaju u jedan centar - kaže dr Pavlović.

Bolest ne može da čeka paragrafe

Prema podacima Kliničkog centra Vojvodine, dok se čeka na usvajanje zakona, na zdrave bubrege u Vojvodini čeka 150 ljudi, a jetra je neophodna za deset pacijenata. Takođe, nedavno je otvoren i Donorski informativni centar Vojvodine, pri Katedri za hirurgiju, na čiji telefon 021/520-141 građani mogu da dobiju neophodne informacije o transplantaciji sa medicinskog aspekta, kao i da od lekara dobiju sve informacije u vezi sa mogućnošću da zaveštaju organe.

Četiri centra

Zdravstvo u Srbiji ima stručne lekarske timove i četiri centra sa iskustvom u transplantaciji - VMA, Klinički centar Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje" i Klinički centar Novi Sad. U rešavanje problema transplantacija pre tri godine krenulo se od formiranja lekarskih konzilijuma, koji prave liste čekanja i rangiraju kandidate za presađivanje organa po prioritetu. U Kliničkom centru Srbije su konzilijumi za jetru i bubrege, a u Institutu „Dedinje" za srce. Veliki zdravstveni centri opremljeni su aparatima za utvrđivanje moždane smrti. U svetu se radi najviše kadaveričnih transplantacija (od donatora u stanju moždane smrti), a kod nas uglavnom od živih donatora, najčešće srodnika.

Međutim, ukoliko se ne primi, onda je zauvek izgubljen zdravi organ, a verovatnoća je velika da se od jednog dobiju dva bolesnika. Zato su kadaverične transplantacije najbolje rešenje za one koji čekaju organe.

Uskoro akcija studenata širom Srbije

Akciji popunjavanje donorske akcije priključili su se i studenti medicinskog fakulteta, kao i studentske organizacije. Aleksandar Kobilarov, student druge godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, izjavio je za „Blic" da su motivi za popunjavanjem donorske kartice jednaki motivima zbog kojih je upisao fakultet.

- Želim da pomognem ljudima. Uostalom, ako mi se, ne daj bože, nešto desi, meni ti organi više neće trebati - ističe Kobilarov. Koordinator međunarodne studentske mreže za donaciju i transplantaciju organa dr Jelica Alargić, donorsku karticu potpisala je pre dve godine kao student, a danas kao mladi lekar nastavlja promovisanje akcije među studentima medicine. Ona je najavila da će se akcija sprovesti na medicinskim fakultetima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

- Osnovna ideja projekta je da mi studenti medicine i mladi doktori budemo ti koji će podržati ideju donacije i transplantacije organa i uticati na svest i način razmišljanja ostalog stanovništa - objašnjava dr Alargić.

Nastavak na Blic...

B92: Lekari i studenti zaveštali organe