Izvor: B92, 03.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Legalna) prostitucija
Beograd -- Udruženje vlasnika noćnih barova sakupilo je 2.000 potpisa, tražeći legalizaciju prostitucije.
U Udruženju kažu da njihovi advokati pripremaju dokumentaciju kojom će se obratiti Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, a predsednik Udruženja Slavoljub Veljković kaže da se za legalizaciju prostitucije zalaže desetak godina.
Do sada se obratio mnogim političarima, ali još nije dobio pozitivan odgovor, pa je odlučio da sakupi dokumentaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i zahteve pošalje Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali i Međunarodnom monetarnom fondu.
"Makroi... na neki način"
"Mi nismo makroi, mi smo trenutno na neki način makroi jer čim nema zakona o legalizaciji prostitucije mi smo kao neki svodnici. Ali, mi ne želimo to da radimo, želimo donošenje zakona, da radimo kao druga preduzeća, prodavnice, samousluge, fabrike, da devojka bude zaposlena, da ima radni staž, penzijsko i socijalno osiguranje. Isto kao i u svim drugim ustanovama, da se zna kome ide prihod, a on nije mali. Radi se o 1, 2 ili 1,3 miliona evra. To nije malo, to neko uzima, neko od zaštitnika, to mogu da kažem. Najbolje je doneti zakon, novac bi se slivao u kasu", kaže Veljković.
"Za" i "protiv"
Predsednik skupštinskog Odbora za ravnopravnost polova Lejla Ruždić smatra da postoji dosta razloga i "za" i "protiv" legalizacije prostitucije. Prema njenim rečima, argumenti "za" su zdravstvena zaštita žena, penzija, lakša evidencija o broju žena koje se time bave.
"Međutim, argumenti koji govore protiv su ipak možda malo jači. Smatra se da makroi, koji se danas zovu makroi, a koji smatraju da bi legalizacijom dobili neko poštovanije, ime, oni su u stvari ljudi koji bi glavni profit od toga izvlačili. Opet, od prodaje ženskog tela, opet od toga šta se dešava ženama i kako se postupa sa ženama", kaže ona.
Sandra Ljubinković, izvršni direktor "Antitrafiking centra", smatra da treba imati pravnu državu da bi se uopšte pričalo o legalizaciji prostitucije. Prema njenim rečima, Srbija je daleko od legalizacije. "Za početak, prvi korak, onako kako mi vidimo to pitanje, jeste dekriminalizacija, znači da prostitucija za početak ne bude prekršaj, da svaka osoba ima pravo da koristi svoje telo onako kako hoće, ali da niko nema pravo da na njoj zarađuje, da je maltretira", kaže ona. Sandra Ljubinković kaže da o uslovima legalizacije moraju biti pitane žene koje se tim poslom bave i da su one te koje treba da odluče pod kojim će uslovima i kako raditi.
Kako to rade drugi
U Holandiji, Nemačkoj i Sloveniji prostitucija je legalizovana, a inicijativa za legalizaciju pokrenuta je u Hrvatskoj. Kako pišu neki listovi, u Švedskoj u državnu kasu ulazi više novca od prostitutki nego od fabrike automobila "Volvo", gde prostitucija nije legalan posao, ali policija ne juri prostitutke već korisnike njihovih usluga. Centri za zapošljavanje u Nemačkoj makroe tretiraju kao zanimanje.
.jpg)
