Izvor: Politika, 13.Jun.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Latinka Perović između dve Srbije
Nova knjiga poznate istoričarke „Dominantna i neželjena elita” zbirka je portreta najvažnijih ljudi u političkoj istoriji, ali sadrži i njen stav o Aleksandru Vučiću, Čedomiru Jovanoviću...
Skoro nije bila tako velika gužva u Medija centru na nekoj promociji kao u sredu na predstavljanju knjige „Dominantna i neželjena elita” istoričarke Latinke Perović. Knjiga je stvarana petnaest godina, oslikava portrete 13 ljudi, ključnih svedoka i učesnika u poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 150 godina u Srbiji.
Centralno mesto u knjizi pripalo je Dobrici Ćosiću, najvažnijem simbolu dominantne elite, kako ga naziva Latinka Perović. Nasuprot Ćosića su Marko Nikezić, Koča Popović, Milovan Đilas, Ivan Stambolić, Zoran Đinđić, kao pripadnici takozvane „druge Srbije”, koju autorka naziva – neželjenom elitom.
Svoju knjigu predstavila je i kao svojevrsnu zbirku portreta ljudi koje je poznavala i u čijim životima je učestvovala, ali sa željom da ih prikaže kao aktere istorije i da sačuva sećanje na njih „kao na vrstu putokaza, a ne utočišta”.
I sam portret autorke jednako je interesantan kao i njeni junaci. Od najmoćnije žene u Jugoslaviji, sekretara Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i najbližeg saradnika Marka Nikezića, do igrača kojeg je Tito proglasio nepoželjnim u svom timu zbog anarholiberalizma, ona je danas najčešće u javnosti predstavljena kao pripadnica „druge Srbije”.
U intervjuu za magazin „Nedeljnik”, kaže da skoro nikad ne upotrebljava tu sintagmu „druga Srbija” i da je za nju srpsko društvo jedno, ali da u njemu postoje različite tendencije.
Svojim stavovima često uzburka javnost, pa je tako dospela na listu „30 najvećih srbomrzaca”, za koju pred sudom odgovara predsednik organizacije SNP „Naši” Ivan Ivanović.
Pojedinci su Latinku Perović nazivali i „majkom nacije”, a ona o tome za „Nedeljnik” kaže:
„To je već bila jedna zloba. To je došlo iz te palanačke zlobe, zluradosti. Srbi još i mogu da pristanu na oca nacije, ali na majku nacije – nikako. Još uvek”.
Latinka Perović je iznenadila javnost kada je posle decenijskog uzdržavanja od politike podržala Liberalno demokratsku partiju (LDP), odnosno koaliciju „Preokret”. Taj potez u pomenutom intervjuu objašnjava ovako:
–Ta stranka je bila na tragu ideja Zorana Đinđića. Smatrala sam da je u Srbiji, gde je uvek tanka liberalna tradicija, takva partija nužna, da ima procenat u biračkom telu koje ima pravo na legitimaciju. Cenila sam taj realizam, otklon od nacionalističkih pretenzija i pokušaj sporazuma sa zemljama u regionu. Cenila sam realnost u odnosu prema Kosovu. Prepoznavala sam predstavnike LDP-a po toleranciji, vrednostima, po poštovanju suprotnog mišljenja. A onda je nastupila smrtonosna kriza. Ona se desila u kampanji za poslednje izbore. Tada je Srpska napredna stranka izašla sa programom evropske integracije.LDP nije mogao to da ne podrži, ali mislim da nije mogao da se sa tim identifikuje i da izgubi svoj identitet. Mislim da je bila veoma pogrešna strategija po svaku cenu ući u vladu. Ako uopšte razumete parlamentarizam, jasno je da ste ostali ispod cenzusa. Kako onda možete da pretendujete na učešće u vladi? Slabost LDP-a, a i svih ostalih partija, jeste odsustvo demokratičnosti i rasprave. Razni ljudi su prolazili kroz LDP, udaljavali se i propuštena je prilika da se sa njima razgovara, da se čuju i njihovi razlozi. Sve je vodilo do vrha partije i odlučivanja jednog čoveka. To je pogubno ne samo za ovu partiju nego za sve – priča Latinka Perović, očigledno misleći na lidera LDP-a, Čedomira Jovanovića.
U istom intervjuu dala je i malo uputstvo za dobro vođenje države, podsećajući na tri principa kneza Mihaila Obrenovića: vladavinu zakona pred kojim su svi jednaki, zvanje prema znanju i da politički protivnik nije neprijatelj.
– To je osnova za istinsku modernizaciju Srbije. Gde se nalaze današnji političari treba gledati prema tome. Mislim da taj nivo još nije dostignut – ocenila je poznata istoričarka.
Govoreći o Aleksandru Vučiću, rekla je da on mora jasno da formuliše za šta traži podršku elite.
– Elita neće podržati njega lično. Ne može čovek da previdi pomirenja koja su došla u odnosu prema Kosovu, u odnosu na nemešanje u jedinstvo Bosne i Hercegovine, ne može se zanemariti napredak u dijalogu Albanaca i Srba. Vrlo je važno da imate političara koji shvata nužnost tih promena, ali je to uvek rezultat mnogo više okolnosti nego što na prvi pogled izgleda. Sigurno da, sudeći prema onome što pišu ekonomski novinari, oni ohrabruju ta pomeranja u ekonomskim reformama. Ostaje sfera politike, ostaje pitanje društva, pitanje institucija, pitanje medija i na kraju slobode u najširem smislu. Naravno da je nekada društvo zainteresovano da da mandat pojedincu na jednom pitanju, ne misleći na druga pitanja. Već smo to videli sa Miloševićem. Srpsko društvo je Miloševiću dalo mandat da reši pitanje Kosova, a on je taj mandat proširio na sve ostale sfere. Moramo biti vrlo osetljivi na autokratske tendencije, da se ne bi osujetili pokušaji samog društva da se drugačije organizuje i da na drugi način utiče na politiku i institucije. Mislim da smo u konfuziji. To je prava drama zemlje. To je pitanje njene budućnosti. Srbi se danas individualno integrišu u Evropu, nalaze tamo svoje mesto, a pitanje je ko ostaje ovde. Ostaju stari, polupismeni, neobrazovani, a to je onda humus za nacionalizam i za konzervativne ideologije i beznadežno unutrašnje zatvaranje. Vrlo su opasne te autoritarne tendencije koje u ime napretka u određenom planu koji je neizbežan – kao što je slučaj sa ekonomijom – traže mandat za zaustavljanje procesa na drugim poljima, pre svega u oblasti prava, ljudskih prava, slobode medija. To su neodvojive stvari. U tom smislu mi se čini da danas postoji konfuzija –konstatovala je Latinka Perović u intervjuu.
