Izvor: Blic, 27.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuda će kad dođu
Kuda će kad dođu
Državljanima Srbije i Crne Gore koji ilegalno borave u evropskim zemljama narednih dana i meseci preti povratak u maticu. Svi koji su ostali bez azila u tim zemljama nakon što su zbog ratnih razaranja ili loših socijalnih prilika izbegli iz SCG mogu polako da pakuju kofere. Država, po svemu sudeći, nije u stanju baš mnogo da im pomogne kada se budu vratili.
Ksenija Milivojević, predsednik skupštinskog odbora za evropske integracije, za 'Blic' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže da nije realno očekivati odlaganje primene sporazuma o readmisiji, jer su zapadne zemlje već poduže čekale da se Srbija pripremi za njihov prijem. - Država, međutim, izgleda još nema jasnu strategiju šta sa tim ljudima kada dođu. Među njima je i dosta onih koji nemaju nikakvu imovinu i trebalo bi pripremiti programe za njihov prihvat i reintegraciju - navodi ona.
Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava, u razgovoru za 'Blic' navodi da država objektivno ne može mnogo da pomogne, ali da će, ipak, učiniti sve da ih primi, olakša im reintegraciju i adaptaciju na nove uslove života.
- Ne možemo im pružiti finansijsku ali možemo svaku drugu pomoć - obećava Ljajić.
On naglašava da je teško navesti broj ljudi kojima preti povratak, jer se ne može voditi sveobuhvatna evidencija pošto se, kako kaže, vraćaju pojedinačno.
- Ministarstvo je vodilo evidenciju za čarter letove i organizovane povratke, ali takvih ljudi nije bilo mnogo, negde oko 12.000 - dodao je Ljajić. On je ocenio da se najveći broj naših ljudi ilegalno nalazi u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Švedskoj.
Govoreći o razlozima ubrzanog povratka, ministar je objasnio da jedan od uslova da SCG bude stavljena na belu šengensku listu jeste da ima zaključene ugovore o readmisiji sa najvećim brojem zemalja.
- Za sada ima 15 potpisanih sporazuma, 12 je u fazi usaglašavanja i verujem da ćemo ih potpisati do kraja godine - rekao je Ljajić, ali i istakao da taj uslov nije samo da ti sporazumi budu potpisani, već i implementirani.
A to podrazumeva da naši građani koji ilegalno borave u inostranstvu, a koji su podneli zahteve za azil, pa su odbijeni moraju da se vrate.
- Najveći problem su Romi jer nemaju stalno mesto prebivališta, nemaju ni kuću ni stan - kaže Ljajić i dodaje da samo u Nemačkoj ilegalno boravi oko 150.000 pripadnika te nacionalnosti. Ministarstvo će, navodi on, uskoro otvoriti još jednu kancelariju za readmisiju na Aerodromu 'Beograd' koja će se baviti prihvatom tih ljudi i koja će pružati besplatnu pravnu pomoć oko njihove dokumentacije.
Slavka Lakićević, pomoćnik republičkog ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, za 'Blic' navodi da su ingerencije Ministarstva za rad kada je o ovim povratnicima reč ograničene na prihvat dece bez pratnje i radno nesposobnih građana.
U Ministarstvu za dijasporu navode da će povratak ovih ljudi biti veliki problem i za njih same i za državu. N. Čaluković i R. Marković
