Izvor: B92, 13.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ksenofobija među nama
Beograd -- Beogradski centar za ljudska prava predstavio je izveštaj u kom se navosi da je u Srbiji primetno pojačano prisustvo ksenofobije.
Na promociji izveštaja "Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2004", direktor centra Vojin Dimitrijević upozorio je da istraživanja te organizacije pokazuje prodor antisemitizma u srpsko društvo i obnovu najmračnijih doktrina i ideologija iz devedesetih godina.
"I Hitler je u ovoj zemlji postao popularan. To traži objašnjenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a država izgleda da nije spremna da se tome odupre u meri u kojoj može po postojećim zakonima, odnosno da te zakone popravlja i tako omogući državnim organima da spreče obnovu tih doktrina", istakao je Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, u Srbiji nema nikakve zabrane negiranja holokausta, a ozbiljni propusti vlasti su i nepojavljivanje naše delegacije na godišnjici oslobađanja koncentracionog logora Aušvic, ili neobeležavanje godišnjice stradanja više od deset hiljada Beograđana u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine.
Dimitrijević je upozorio da nije donet Zakon o diskriminaciji i nije postignut napredak u poštovanju socijalnih i ekonomskih prava, čije će dalje ugrožavanje dovesti do povećanja broja nezadovoljnika, koji mogu srpsko društvo da povuku u prošlost.
Izvršni direktor centra Vesna Petrović istakla je da Sud Srbije i Crne Gore kao osnovni državni organ za zaštitu ljudskih prava ne funkcioniše, a vlastita procedura će ga sprečavati da valjano sankcioniše postupke država članica ako ne budu poštovale medjunarodne standarde.
Da li želite da vam šef bude pripadnik nacionalne manjine
Istraživač "Stratedžik marketinga" Svetlana Logar kaže da ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da je u odnosu na 2003, u 2004. došlo do malog pozitivnog pomaka u razvoju svesti stanovništva o ljudskim pravima, dok je njihova realizacija u praksi ostala na niskom nivou.
Logarova je upozorila da 44 odsto građana smatra da nacionalnim manjinama treba ograničiti pravo da objavljuju knjige i pohađaju nastavu na maternjem jeziku, dok se 45 odsto izjašnjava protiv da im bude pretpostavljeni na poslu Albanac, a oko trećine da to bude Musliman, Rom, ili Hrvat.
