Izvor: Glas javnosti, Beta, 20.Jun.2010, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krkobabić: Srbija čini sve da pomogne izbeglicama
BEOGRAD - Srbija je sa 86.000 izbeglih i 210.000 interno raseljenih osoba prva zemlja u Evropi po pitanju prisilnih migracija i jedina zemlja suočena sa dugotrajnim izbeglištvom, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić. On je , povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica - 20. juna, rekao da uprkos 18 godina dugoj izbegličkoj krizi, Vlada Srbije čini sve da se reše egzistencijalni problemi i obezbedi dostojanstven život izbeglim i interno raseljenim osobama.
"Svetski >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dan izbeglica pravi je trenutak da podsetimo svet na one koji su spasavajući gole živote morali da napuste svoje domove. Oni sa pravom očekuju veću pomoć kako bi se vratili na njihova ognjišta ili integrisali u nove sredine. Vlada Srbije i ja lično činimo i činićemo sve da se izbeglima pomogne", kazao je on. Vlada Srbije, kako je naveo, energično radi na ostvarivanju prava izbeglih u zemljama porekla ističući da Srbija nema pravo da zakuca na vrata članstva EU ukoliko ne ispuni obaveze prema sopstvenim građanima - izbeglim i proteranim. "To je naš principijelni stav od koga se ne može odustati i u tome imamo najčvršću podršku međunarodne zajednice", kazao je Krkobabić.
Potpredsednik vlade je, međutim, naveo da je, uprkos svim naporima Vlade Srbije da se izbeglim i interno raseljenim obezbede dostojanstveni uslovi života i činjenice da je tokom 2009. zatvoreno 14 kolektivnih centara, u Srbiji ostalo još 60 kolektivnih centara u kojima boravi više od 4.700 izbeglih i interno raseljenih lica. "Samo u toku protekle godine Komesarijat za izbeglice uz pomoć Vlade Srbije i pojedinih Međunarodnih humanitarnih organizacija je putem programa donacije pomogao izgradnju kuća za 1.359 porodica, otkupljeno je i dodeljeno više seoskih domaćinstava širom Srbije i mnogo novih stanova", naveo je Krkobabić.
Posvećenost vlade rešavanju egzistencijalnih problema izbeglih i interno raseljenih lica, kako je istakao, ilustruje i činjenica da je u proteklih godinu i po dana, uprkos postojećoj ekonomskoj krizi, iz budžeta izdvojeno 10 miliona evra za finansiranje Komesarijata, čime je omogućen završetak ili adaptacija 940 nezavršenih i neuslovnih stambenih objekata i ekonomsko osnaživanje 475 porodica. "To je, inače, jedna od retkih pozicija u budžetu koja pod pritiskom ekonomske krize i restrikcija nije umanjena. Pomažemo koliko možemo katkad i više od toga. Ali, sve dok u sendviču 'nepristojno bogatih' i nepristojno siromašnih bude i jedno izbeglo ili interno raseljeno lice mi našu misiju nismo završili", naveo je on.
Krkobabić je kazao da dugu izbegličku kolonu u Srbiji vide i oni sugrađani čija "društvena odgovornost" traje koliko i prisustvo televizijskih kamera. "Voren Bafet i Bil Gejts pozvali su ove nedelje stotine američkih kolega-milijardera da bar 50 odsto svog bogatstva daju u dobrotvorne svrhe. Želim da verujem da će u Srbiji ovdašnji bogataši uputiti sličan poziv, makar on bio meren promilima njihovog bogatstva", naveo je Krkobabić. Potpredsednik vlade je izrazio mišljenje da bi u rešavanje izbegličke krize koja u Srbiji traje 18 godina morali da se uključe i oni sa "dubljim džepovima", jer, kako je ocenio, njihovo malo može biti mnogo za proterane i izbegle.
Krkobabić je rekao da je u toku realizacija tri projekta finansirana sa 14,5 miliona evra donatorskih sredstava Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji i UNHCR-a kojima je obezbeđeno stambeno zbrinjavanje i ekonomsko osnaživanje više od 2.000 porodica izbeglih i interno raseljenih lica. "Pored navedenih sredstava iz IPA fondova EU, obezbeđeno je dodatnih 14,7 miliona evra sa čijom realizacijom će se započeti u predstojećem periodu", rekao je on.
Na putu povratka, kako je naveo, nažalost, najviše je prepreka u Hrvatskoj. "Izbegli i prognani više od deset godina ne mogu da se vrate svojim kućama, da uđu u svoje stanove, da dobiju zaostale penzije, da im se obnovi i vrati imovina....Neprihvatljivo je da u 21. veku nacionalnost bude propusnica za korišćenje elementarnih ličnih i neprikosnovenih imovinskih prava", kazao je Krkobabić.
Broj izbeglica u svetu je ostao relativno nepromenjen i iznosi 15,2 miliona, a od toga se lani kući vratilo samo 251.000 izbeglih. To je najniži nivo dobrovoljnog povratka izbeglica u poslednjih 20 godina. Žene i devojčice čine 47 odsto izbeglica i tražilaca azila i polovinu svih interno raseljenih lica, dok su 41 procenat izbeglica i tražilaca azila deca mlađi od 18 godina. Broj individualnih zahteva za azil porastao je na približno jedan milion u svetu, od toga je u Južnoj Africi bilo više od 222.000 novih zahteva, tako da je postala najveća azilantska destinacija na svetu. Krajem prošle godine UNHCR je u 60 zemalja registrovao 6,6 miliona apatrida, međutim, prema procenama Agencije, u svetu ima oko 12 miliona ovih osoba bez državljanstva. Među 19 zemalja preseljenja na prvom mestu su SAD koje su primile gotovo 79.900 izbeglih. Slede Kanada (12.500), Australija (11.100), Nemačka (2.100), Švedska (1.900) i Norveška (1.400). Najveće grupe izbeglica preseljenih u treće zemlje tokom prošle godine potiču iz Mjanmara (24.800), Iraka (23.000), Butana (17.500), Somalije (5.500), Eritreje (2.500) i DR Konga (2.500).
.jpg)
