Izvor: Danas, 13.Jan.2015, 21:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kritika nije govor mržnje
Sloboda izražavanja garantovana je Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala. Ona ne spada u apsolutna prava, tj. dopušteno je ograničenje uz jasno propisane uslove. Jedno od standardnih ograničenja slobode izražavanja je zabrana govora mržnje. Nije novost da institut govora mržnje izaziva oprečne reakcije u Srbiji.
Dosadašnja debata uglavnom se svodila na borbu protiv regulisanja govora mržnje i na pokušaje da se takav govor zaštiti u javnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << prostoru umesto da se sankcioniše. Nakon ubistva novinara lista Šarli ebdo u Parizu, svedoci smo pomeranja klatna u drugu stranu. Na delu je pokušaj da se institut zabrane govora mržnje neopravdano proširi i samim tim da se sloboda izražavanja dodatno ograniči.
Pozivi na mržnju ili nasilje protiv pojedinaca ili grupa zbog njihovih ličnih svojstava svakako su zabranjeni. Tako bi nesporno bilo zabranjeno napisati za nekog da je manje vredan samo zato što je musliman. Ili pozvati na istrebljenje, proterivanje ili ograničenje prava ljudi koji pripadaju islamskoj veroispovesti. Šta je sa kritikovanjem same islamske zajednice i njenih učenja? Verske zajednice su deo društva, utiču na stavove ljudi, politiku i svakodnevni život. Nemoguće je baviti se društvenim fenomenima (a bavljenje je neodvojivo od kritike) i u isto vreme zatvoriti oči pred organizovanim verskim zajednicama. Kritika njihovih stavova, ponašanja ili ideja koje promovišu legitiman je, štaviše, neophodan sastojak u ozbiljnoj raspravi o savremenom društvu i državi.
Karikatura spada u slobodu izražavanja i tu je sudska praksa jasna. Bavljenje društvenim fenomenom obuhvata i ismevanje, kritiku ili parodiranje. Nema mesta nikakvom izuzetku kada su u pitanju verske zajednice, njihovi stavovi, učenja ili osnivači. Verska zajednica je dobrovoljno udruženje građana. Oni sebi mogu da postave kakva god pravila sve dok se kreću u granicama zakona. Ono što ne mogu, to je da svoja pravila nameću ostalima. To je slučaj i sa prikazivanjem proroka Muhameda. Ne može se zaštititi od kritike istorijska figura koja je u velikoj meri uticala na razvoj sveta prostim proglašenjem da svaka kritika, pa čak i crtanje njegovog lika nekog vređa. Ni najbespoštednija kritika lika i dela Muhameda ne podstiče na mržnju prema muslimanima, kao što ni kritika hrišćanskih ili jevrejskih učenja, proroka i svetaca to ne čini. Dakle - napisati da je genocid u Srebrenici ili Holokaust opravdan jeste govor mržnje. Kritikovati islamsko, jevrejsko, hrišćansko ili bilo koje drugo učenje ili osnivače nije govor mržnje.
Ljudska prava pripadaju svakom čoveku i stiču se momentom rođenja. Ona mogu da budu prekršena ili uskraćena, ali ne mogu biti oduzeta. Poraz čovečanstva moguć je jedino ako prihvatimo da se ne rađamo jednaki u pravima, već da to zavisi od nekakvih „civilizacija“, kultura ili tradicija. I da, u ime lažne tolerancije ili kulturnog i moralnog relativizma, pristanemo na ograničenje slobode.
