Izvor: RTS, 04.Apr.2019, 12:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kostiću još jedan mandat na čelu SANU

Akademik Vladimir S. Kostić, većinom glasova učesnika Skupštine SANU, ponovo je izabran za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. Kostić je poručio da će se SANU baviti aktuelnim problemima i izazovima.
Na Skupštini SANU Kostić je za predsednika najviše naučne i umetničke ustanove u Srbiji izabran glasovima 97 akademika i tu funkciju će obavljati naredne četiri godine.

Akademici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Zoran V. Popović i Ljubomir Maksimović ponovo su izabrani za potpredsednike, a akademik Marko Anđelković za generalnog sekretara.
Popović je izabran za potpredsednika SANU za prirodne nauke (Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Odeljenje tehničkih nauka i Odeljenje medicinskih nauka), a Maksimović za potpredsednika za društvene nauke (Odeljenje jezika i književnosti, Odeljenje društvenih nauka, Odeljenje istorijskih nauka i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti).
Izabrani akademici bili su jedini kandidati za članove Predsedništva i njihovim izborom konstituisan je najviši organ SANU.
Vladimir Kostić je ocenio je da podrška koju je on dobio, kao i članovi Izvršnog obora, predstavlja podršku kontinuitetu koji je pokrenula sama Akademija.
"Akademija nije politička, ona se zasniva na pojedincima i podrška koju je ovaj Izvršni odbor dobio nije nikakva podrška Vladi Kostiću ili bilo kome od nas, već je podrška kontinuitetu koji nije pokrenuo Vlada Kostić nego sama Akademija koja je shvatila da u novom vremenu mora da odgovori na novi način", rekao je Kostić u izjavi medijima nakon završetka izbora.
Kostić je naglasio da je rukovodstvo SANU tu da prati i olakšava takve aktivnosti i da Akademija nije institucija koja se bavi samo onim što je bilo u bliskoj ili dalekoj prošlosti.
"Akademija će govoriti i o aktuelnim problemima, kao što već radi kroz svoje odbore, u nauci, kulturi, umetnosti i o čitavom nizu drugih stvari, kao i o anticipiranju onih stvari sa kojima ćemo se kao društvo susretati u budućnosti da ne bismo dolazili u situaciju da se neprestano iznanađujemo", rekao je akademik Kostić.
Kostić je rekao da ga podrška, koju je dobio danas, plaši još više nego prvi izbor, "koji je bio, kako vole da navode, za jedan glas". 
"Jedan glas, bilo čiji u ovoj kući, meni mnogo znači i ja mislim da posle četiri godine nosim utisak da u ovoj kući ima jako puno značajnih, ozbiljnih i delatnih ljudi. Sramota je Srbije što za njih ne zna i što zna više o meni nego o delatnicima koji to zaslužuju više od mene", istakao je Kostić.

Kostić je u obraćanju na Skupštini, neposredno po izboru, rekao da ga je broj glasova iznenadio i da je očekivao znatno manju podršku.
"To neko može doživeti kao demagogiju s moje strane, ali to može da govori jednu drugu stvar, a to je da sam se za ove četiri godine suviše oportuno ponašao, jer ako neko nije u stanju da za četiri godine napravi veći broj protivnika, onda nije ni za šta. A pokušao sam da se držim sopstvenog mišljenja", našalio se Kostić.
Članovima SANU poručio je da ono što se bude dešavalo u naredne četiri godine deo je i njihove krivice, jer su svojim glasovima dozvolili ovakav ishod današnjih izbora.
Kostić je podsetio da je SANU za šest meseci imao dva izborna procesa.
"Retko koja institucija je imala takvu vrstu izazova, jer izbori su traumatični, sa sobom nose čitav niz nesporazuma, konflikata i različita mišljenja, igre moći. Mislim da je kroz ove izbore, bez obzira na sve okolnosti, Akademija pokazala ozbiljnu zrelost i jednu vrstu jedinstva koja iznenađuje, čini mi se, svakog", smatra Kostić.
"Javnost prenebegava aktivnosti SANU"
Istakao je da ga "malo peče" i "čini depresivnim" što se ogroman broj aktivnosti u Akademiji na neki način prenebegava u javnosti kojoj je "politika u ovoj zemlji pojela život".
"Vi imate sada izvanrednu izložbu gospodina (Svetomira Arsića) Basare, sutra izvanredan iznternacionalni skup o demenciji i SANU pokušava da odgovori na čitav niz izazova, uključujući i one o kojima danas neću da diskitujem, a o kojima je SANU dala više izjava i stavova od bilo koje druge institucije", rekao je Kostić.
Podsetio je da je Akademija u prethodnom periodu optuživana za razne stvari.
"Ima mnogo optužbi koje nisu bile bazirane na realnim stavkama, već na sujeti, ostrašćenoj potrebi da se izvesne vertikale uništavaju po svaku cenu, pritom kada su u pitanju vertikale, verujte da najmanje u ovih 112 ljudi podrazumevam svoju malenkost", rekao je Kostić.
"Svestan sam za ove četiri godine da su neki od sredstava medija pokušavali da definišu sve ono što se menjalo u SANU kao nekakav uticaj predsednika koji je otvorio Akademiju, radio ovo ili ono. A ja ću vam reći, ne, gospodo, nisam uradio ništa. Na kraju sam pokušavao da trčim klecajući za onim što ste vi pokrenuli i neka tako bude i u sledeće četiri godine. Nadam se da se neću okliznuti. Hvala vam na poverenju", poručio je Kostić.
Kostić je pozvao medije da kritikuju SANU, ali na osnovu činjenica, a ne na osnovu izmišljenih priča, poluistina i konstrukcija.
"Mi ćemo se truditi da sami ne fabrikujemo poluistine, konstrukcije i fantazmagorije. Hajde da mediji zajedno sa nama ponude ovom društvu vrstu alternative i formulu normalnosti koju ovo društvo zaslužuje. Akademija to pokušava da radi", istakao je novoizabrani predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Predlog programa rada do 2023.
Među prioritetima novog mandata Vladimira Kostića nalaze se dugoročni rad na kapitalnim nacionalnim projektima, produbljivanje saradnje sa nacionalnim institucijama, unapređenje saradnje sa inostranim akademijama, infrastruktorni radovi u zgradi, trajno rešavanje adekvatnog smeštaja Arhiva SANU.
Kostić je u svom predlogu programa rada SANU za period od 2019. do 2023. godine naglasio naučno zasnovano anticipiranje promena koje potencijalno donosi buduće vreme i razmatranje koraka kojima bi se izbegle eventualne štetne posledice.
Posebno je izdvojio savetodavnu ulogu SANU i naglasio da u narednom periodu.
Akademija treba da bude još više uključena u promišljanje i predlaganje ključnih strateških projekata za Srbiju i srpski narod u čijoj realizaciji bi, u skladu sa svojim mogućnostima, bila nosilac izrade takvih projekata i u većoj meri afirmisala svoju ulogu mesta otvorene, naučne i umetnički utemeljene akademske rasprave o pitanjima od suštinskog značaja za budućnost.
"Neophodno je da SANU produbljuje otvorenu i stalnu komunikaciju sa postojećim nacionalnim, naučnim, umetničkim, obrazovnim i drugim institucijama", smatra Kostić.
Od posebnog značaja je, kako naglašava, uloga SANU u prevazilaženju nesporazuma i ostvarivanju punog članstva Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske u ALLEA (All European Academies), a posebnu pažnju treba ubuduće posvetiti Evropskoj akademiji sa sedištem u Londonu, koja je zainteresovana za saradnju sa SANU, i Evropskoj akademiji sa sedištem u Salcburgu sa kojom Akademija ima dobru saradnju.
Zbog promena u načinu saradnje, pažnju treba posvetiti, smatra Kostić, akademijama u Češkoj i Mađarskoj, kao i u Rusiji zbog poteškoća koje ima u finansijkom pogledu, i pokušati da saradnja sa Atinskom akademijom postane konkretnija.
Kostić je mišljenja da naredne četiri godine treba razmatrati i eventualno promeniti politiku raspodele sredstava Fonda SANU za istraživanja u nauci i umetnosti, da se ustanovi jedinstven naučni časopis SANU, uvede nagrada SANU u vidu medalja ili povelja za sve doprinose i pojačati napore da se sva dosadašnja, ali i sva buduća izdanja i radovi najrazličitijeg formata nađu na portalu SANU.
Briga o srpskom jeziku i pismu, podizanje standarda i ujednačavanje rada Akademijinih instituta, pospešivanje rada Akademijinog Centra u Kragujevcu u okviru koga će biti otvoren Legat akademika Nikole Jankovića, privođenje kraju ključnih izdavačkih projekata, poboljšanje organizacionih celina - Arhiva, Biblioteke, Audiovizuelnog arhiva, galerije, administrativne i tehničke službe, takođe je u Kostićevom planu za naredni period.
Kada su u pitanju uslovi rada u Akademiji, Kostić kao neophodne projekte navodi popravku krova zgrade i fasade, zamenu prozora, sređivanje električnih i vodoinstalacija, trajno rešenje adekvatnog smeštaja Arhiva SANU, završavanje klimatizacije Biblioteke SANU, obezbeđivanje dopunskog prostora za izdavanje sa ulazom iz Ulice Đure Jakšića, završetak radova na postavljanju IT instalacija u celoj zgradi SANU i neophodne radove na osposobljavanju Kluba SANU.
Kostić je naglasio da je SANU potrebna Srbiji ocenivši trenutak u kome se Srbija nalazi kao "dramatičan u najdoslednijem smislu te reči".
"Mi se ne suočavamo samo sa nerazumevanjem "međunarodne zajednice", već i sa dramom sopstvenih podela na različitim i povremeno neočekivanim linijama", ocenio je Kostić u svom predlogu programa rada SANU.
Podrška profesorki Radojević kojoj osporavaju napredovanje
Odeljenje istarijskih nauka SANU podržalo je profesorku Miru Radojević sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta kojoj, kako kažu, pojedinci sa matičnog fakulteta pokušavaju da ospore unapređenje u zvanje redovnog profesora.
Iz SANU navode da se time dovode u pitanje i njen ostanak na fakultetu, te smatraju da je to nedopustivo za rad Filozofskog fakulteta, kao i bilo koje druge visokoškolske ustanove.
"Velika je šteta već učinjena, a na odgovornima je da postojeću situaciju razreše kako bi ona bila bar umanjena", navodi se u saopštenju članovu Odeljenje istarijskih nauka SANU.
Dodaju da je sticanje zvanja redovnog profesora kod Mire Radojević zasluženo i nesporno, te da zbog tog osporavanja najširi stručni i naučni krugovi "izražavaju čuđenje i zgražavanje".
Podsećaju da je prof. Radojević dopisni član SANU, autor sedam knjiga, od kojih su dve napisane u koautorstvu, da je napisala više od 100 naučnih radova i udžbenik iz istorije za četvrti razred gimnazije.
Učestvovala je na više od 50 naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, bila gostujući predavač na Masarikovom univerzitetu u Brnu, Istorijskom fakultetu u Kursku, predavala na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije, sarađivala sa brojnim kolegama iz Evrope.
Navode i da je predsednik UO Arhiva Jugoslavije, član Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije i Uređivačkog odbora Srpskog biografskog rečnika, član redakcije Zbornika Matice srpske za istoriju.
Rukovodilac je i Centra za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta, saradnik brojnih naučnih časopisa.
Dobitnik je nagrade "Ilarion Ruvarac" koji dodeljuje Matica srpska, plakete Kolarčeve narodne zadužbine u posebnog priznanja za doprinos nauci na 62. Međunarodnmnom sajmu knjiga u Beogradu.
Najveće priznanje dobila je od svojih studenata koji su je kao jednog od omiljenih profesora odabrali za mentora 172 diplomska rada, 64 završna master rada i 12 doktorskih disertacija.
"Uprkos ovim pokazateljima na Odeljenju za istoriju je od strane jedne grupe nastavnika izložena višegodišnjim pritiscima i progonu izazvanih prevashodno doslednim otporom koji pruža sve radikalnijem narušavanju akademskih vrednosti i merila", navode iz SANU.
Dodaju da se zlonamernim optužbama ometa njeno unapređenje u zvanje redovnog profesora još od oktobra prošle godine. Da se neutemeljenim i nestatutarnim prigovorima na pozitivan referat stavljaju proceduralne prepreke, a da je uprava fakulteta nespremna da je zaštiti od takvog nekolegijalnog odnosa.
"U pitanje se čak dovodi i njen dalji ostanak na fakultetu", zaključuju iz SANU.
Javnu podršku vanrednom profesoru Miri Radojević dalo je 14 članova Odeljenja istorijskih nauka SANU među kojima su Vasilije Krestić, Desanka Kovačević Kojić, Gojko Subotić.

Nastavak na RTS...

Radio 021: Vladimiru Kostiću još jedan mandat na čelu SANU