Izvor: RTS, 21.Nov.2016, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kostić: Odnos SANU i vlasti – poštovanje uz senku distance
Srpska akademija nauka i umetnosti obeležila je 175 godina od svog osnivanja. Predsednik Akademije Vladimir Kostić istakao je da slave 175 godina kontinuiteta jedne ideje, kontinuiteta koji baštini SANU.
Od početnog predloga Jovana Sterije Popovića i Anastasija Nikolića, te osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841. godine, do današnjih generacija članova SANU, Akademija, prema Kostićevim rečima, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "hoda, žuri, posrće, trči, pada ili maršira uporedo sa ovim narodom i državom, rečju, građanima Srbije, u gotovo dva veka dugom kaleidoskopu istorije koju je Andrić fatalistički definisao kao prostor življenja 'između klanja i oranja', a da toga često ni naši sugrađani, ni ova država nisu svesni".
Akademik Kostić je u svojoj besedi naglasio da je, nasuprot intrigama, upravo većina od preko 1.450 članova Akademije donosila u Srbiju potreban duh modernosti, demokratije i slobode, javnog delovanja i povezivanja sa Evropom i svetom, gde joj je konačno neupitno mesto.
"I zato imam slobodu da pitam: Šta je to ovoj Akademiji, u svim njenim menama i različitim imenima, promaklo u ova gotovo dva veka, a ticalo se sredine koja ju je iznedrila? Da budem još direktniji: Na koju su to istorijsku večeru (vidite kako politički korektno ne upotrebljavam inače ispravniji i tačniji termin narodne poezije, krvavu večeru, i tu ne mislim samo na iskušenja ratova), naši akademici zakasnili? I to u vremenima, ne precenjujmo se i ne prenemažimo, koja su egzistencijalno bila neuporedivo teža i zahtevnija od ovih naših današnjih. Ali, šta je to što ovo vreme, ovaj širi civilizacijski trenutak, razlikuje od drugih vremena i drugih trenutaka sa kojima se Akademija suočavala u prethodnih 175 godina?", rekao je Kostić.
U vremenu, kako je ocenio, groteskne smetenosti, opasnih neizvesnosti i do podrugljivosti otežanog predviđanja budućnosti, pitanje svih pitanja pred Akademijom je: Kuda i kako dalje?
Kostić je mišljenja da se, umesto često ad hok definisanih projekata, moraju ubuduće orijentisati na duže, kapitalnije projekte, kao što je audio-vizuelni arhiv SANU sa centrom za digitalizaciju naučne, kulturne i umetničke baštine.
Osvrnuvši se na dosadašnje rezultate, akademik Kostić je primetio da su osnivanjem Ogranka u Nišu napravili značajan korak ka širenju uticaja i misije Akademije, a produbljivana je i otvorena i stalna komunikacija, iako sa promenjivim uspehom, sa postojećim nacionalnim, naučnim, umetničkim, obrazovnim i drugim institucijama, kao i sa državom u najširem smislu te reči.
"Odnos državne vlasti i SANU, zasnovan na razumevanju razlika u suštini njihovog delovanja, međusobnom poštovanju i kulturi iskrenog (čak i kada nije prijatan) i stalnog dijaloga i pomoći (kada je to potrebno), treba da sadrži i senku distance koju nalaže intelektualna skepsa i političko nesvrstavanje u službi interesa sredine koja je Akademiju iznedrila", rekao je Kostić.
Dodao je da "drugačija, udvorička ili apriori negativistička SANU ne bi opravdavala naučne i umetničke osnove svog postojanja".
Kostić je naglasio da je SANU jedna od retkih naučnih i umetničkih ustanova koja u kontinuitetu nudi prosvećene alternative aktuelnoj tabloidiziranoj i primitiviziranoj stvarnosti.
Primetivši da "izvesno otvaranje" Akademije i za javnost kao da nailazi na odobravanje te iste javnosti, Kostić je poručio da sugrađani treba češće i slobodnije da ulaze u zgradu SANU i koriste njene sadržaje.
Kostić je stava da SANU treba težište delovanja i dalje da zasniva na aktivnostima iz domena identitetskih, društveno-humanističkih i umetničkih oblasti, ukazavši na Jobovsku strpljivost i upornost članova na očuvanju jezika i pisma.
"Jednostavno, to je amanet naših osnivača", kazao je on.
Kostić veruje da se na pitanjima kulture i identitetskih nauka i dalje prelamaju i nalaze dominantni razlozi postojanja SANU.
"Obrasci ispoljavanja u kulturi, identitetskim naukama, umetnosti i društveno-humanističkom čitanju sveta takođe se menjaju i SANU treba da bude otvorena pred tim činjenicama, sa više slobode, pa ako hoćete i pozitivne umetničke subverzivnosti u odnosu na postojeća konzervativna poimanja koja i treba da su dominantna u ovakvim institucijama", naglasio je Kostić.
Kompetentnost SANU, primećuje, ogledala se i u njenoj savetodavnoj ulozi, posebno u pitanjima naučne i kulturne politike, odnosno strategije, etičkim i društvenim problemima vezanim za naučna istraživanja i umetnički rad, te posledicama određenih otvorenih istorijskih pitanja.
Kostić se u svom govoru osvrnuo i na projekat SAPEA, koji je pokrenula Evropska komisija, a čiji je zadatak da obezbedi snažnije uključivanje akademija nauka evropskih zemalja u takve procese.
"Čini se da postoji nekoliko razloga da prema ovoj inicijativi imamo početni pozitivni stav: prvo, jer bi se tako moglo postići da politika/politike značajnim delom budu formulisane na predlozima zasnovanim na naučnim dokazima i drugo, jer diskurs odnosa može postati povoljniji za akademije, tj. nosioci političkog uključivanja bi sada aktivno tražili naše savete, umesto da mi tražimo njihovu pažnju", rekao je Kostić.
Predsednik SANU je na kraju naglasio da samo tradicija koja je spremna da se samosvesno menja u osluškivanju vremena i potreba sredine iz koje je potekla, ima šansu dugotrajnosti.
"Ovaj stav u ustanovama inherentne konzervativnosti, kakva je uostalom i SANU, po pravilu je praćen skepsom, ali u godinama koje su ispred nas i skepsa je neophodna da bi se donosile prave odluke, poput onih koje su i najčešće donošene u 175 godina dugoj istoriji naše kuće", zaključio je Kostić.
U Galeriji Akademije priređena je dokumentarna i interaktivna izložba. Autor izložbe akademik Gojko Subotić je naveo da je teško prikazati veliku prošlost SANU tokom 175 godina.
Knjige, fotografije, dokumentarna građa, lični predmeti uglednih Srba... dragocena su svedočanstva o delatnosti Akademije kroz vreme. Prisećamo se i njenih 20 znamenitih članova - Tesle, Pupina, Milankovića, Nušića, Andrića, Bijelića... Izložba "Srpska akademija nauka i umetnosti od 1841 do 2016" otvorena je do 15. januara.
