Izvor: Blic, 03.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korisnici lekova ugroženi
Korisnici lekova ugroženi
Farmaceutske kompanije u Srbiji, prema važećem saveznom zakonu, ne mogu na kutijama lekova, koji se u apotekama prodaju bez lekarskog recepta, da napišu neželjena dejstva. Iako su dve velike studije u Engleskoj pokazale da lekovi koji sadrže 'ibuprofen' štetno utiču na kardiovaskularne organe, a kod nas se nalaze u slobodnoj prodaji, ove kontraindikacije nisu vidno istaknute kao u drugim zemljama.
Proizvođači tvrde da bi ispisivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << takvog upozorenja na ambalaži leka bilo protivno zakonu, a da Republička agencija za lekove, koja bi trebalo da donese podzakonske akte i uskladi ih sa postojećim propisima, ne radi svoj posao.
- Na kutijama 'brufena' ('ibuprofena') nema upozorenja o neželjenom dejstvu leka jer nije predviđeno postojećim zakonom koji reguliše ovu oblast - kažu u 'Galenici', koja proizvodi 'brufen'.
Oni objašnjavaju da se doskora ovaj lek izdavao samo uz lekarski recept, te da nije bilo potrebe da upozorenja budu vidno istaknuta jer lekar koji ga prepiše svom pacijentu to zna i propisuje ga u dozama koje nisu štetne. Sada bi, međutim, pošto ga je moguće kupiti bez ikakvog recepta, to trebalo da piše.
- Ali, pošto propisi nisu usaglašeni, mi moramo da se pridržavamo zakona koji kaže da se ne stavlja na kutiji tako nešto - naglašavaju u 'Galenici'.
Da se neželjena dejstva, prema ovdašnjem zakonu, ne ističu na kutiji leka, potvrđeno nam je i u Agenciji za lekove, gde nisu mogli da nam daju bilo kakvo objašnjenje zbog čega je to tako.
U Agenciji tvrde da studija o štetnosti 'ibuprofena' nije stigla od Svetske zdravstvene organizacije, iako izveštaje dobijaju redovno, kao i da je ovo lek koji se veoma dugo koristi i čije se kontraindikacije znaju, te da nema potrebe da se isto i naznači na kutiji.
Takođe, i Vukica Kocić-Pešić, direktor Apotekarske ustanove 'Beograd', kaže da će tek kad bude stigla preporuka Svetske zdravstvene organizacije, biti istaknuta sva neželjena dejstva leka.
Praksa u susednoj Hrvatskoj je drugačija.
- Registracija leka traje pet godina. Za to vreme se sprovode istraživanja o kontraindikacijama, kako bi se sve nuspojave otkrile i vidno i jasno pacijentu istakle u upozorenju. Nije potrebna preporuka Svetske zdravstvene organizacije. Agencija za lekove kaže šta mora da bude u uputstvu ili na kutiji, kako bi korisnike upozorili. Ako se u 150 zemalja nešto stavi kao upozorenje, to samo znači da bi i kod nas trebalo - kaže za 'Blic' Romana Katalinić, načelnik Odeljenja za farmakologiju pri Ministarstvu zdravlja Hrvatske.
Tako je na njihovim lekovima koji sadrže ibuprofen, na kutiji ili uputstvu, vidno istaknuto da su štetni i za srce, a kod nas će, možda, biti kad promenimo zakone. Do tada, građani mogu samo da nagađaju koje su sve neželjene posledice korišćenja lekova koji se kupuju bez lekarskog recepta. Jovana S. Polić
.jpg)
