Izvor: RTS, 09.Dec.2015, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konferencija o javnim servisima u Galeriji RTS-a
Kako i koliko će se od januara plaćati Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine? Šta su očekivanja i obaveze javnih servisa, šta izazovi i njihova budućnost? O tome se polemisalo u Galeriji RTS-a. Konferenciju su organizovali medijski javni servisi u saradnji s ambasadama Švedske i Hrvatske, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji. Direktori RTS-a i HRT-a potpisali su i Sporazum o saradnji i razmeni programskih sadržaja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"Ukrotiteljka" Ljube Popovića nadgleda debatu o javnim servisima. Ko ih kroti, ko mora da ih plaća, ko ne sme na njih da utiče – debatuje se u Galeriji – simbolično jer RTS i RTV jesu stubovi kulture ove države. Saglasni su i gosti.
"Potrebno je negovati medijske javne servise. Oni treba da budu i kritički glas u društvu kontinuirano", ističe ambasador Kraljevine Švedske u Beogradu Krister Asp.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport kaže da ne postoji model kako medijski servisi treba da budu organizovani i finansirani.
"Za koji god model da se odlučite u Srbiji, neophodno je da se ne okrećete od vrućih tema koje, takođe, treba da radite sa profesionalnim integritetom. Javni medijski servisi su uzor drugim medijima", naglašava Davenport.
Nema ozbiljne države u kojoj svest o značaju javog servisa nije praćena plaćanjem pretplate. Na svojoj koži se u to uverila ministarka kulture Švedske.
"Posle par dana na položaju utvrđeno je da ta desničarska ministarka u znak protesta nije plaćala pretplatu – morala je da podnese ostavku", navodi direktor Odeljenja za analizu CBT Jan Peterson.
Šveđani imaju firmu u okviru televizije kojoj je posao pretplata. Imaju i kampanje zahvalnosti građanima što je plaćaju.
Zahvalne su i komšije – 92 odsto građana Hrvatske plaća HRT-u 11 evra mesečno. Ko ne plati, prinudiće ga izvršitelji. Televizija ima 30 zaposlenih koji samo to rade. HRT ima bazu podataka korisnika i šalje račune.
"Hrvatska radio-televizija sama određuje i visinu pretplate, sama je ubire, dakle brine o njenom ubiranju i istovremeno ima zakonske instrumente nadzora, odnosno kontrole plaćanja", navodi generalni direktor HRT-a Goran Radman.
Budžet HRT-a je 217 miliona evra. RTS-a gotovo četiri puta manji. Problem u Srbiji nije u tome da li građani veruju RTS-u i da li ga gledaju – to potvrđuju istraživanja – problem je osnova. Finansiranje je neizvesno.
"Takse još nisu regulisane, nema razumevanja za taj deo možda zato što nema razumevanja za ulogu medijskog javnog servisa jer je ministar kulture bio taj koji je rekao da bi možda trebalo napraviti referendum da li je nama potreban javni medijski servis. Tako bismo isto mogli da pravimo referendum da li nam je potrebna bolnica, vrtić ili škola", smatra generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević.
Kako kaže, postoji nerazumevanje i dodaje da smatra da će premijer Vučić ispuniti svoja obećanja.
RTS-u kablovski operatori ne plaćaju ništa. Od njega su oduzeti Emisiona tehnika i veze i Avalski toranj, ono što je gradio. A ostavljeni su mu krediti. Kampanju da se ne plaća pretplata počeli su političari, nastavili komercijalni mediji. Sad se valja izboriti za minimum.
"Pitanje takse je ključno, na koji način ćemo ga sprovesti. Ja se nadam da ćemo rešenje imati do kraja godine", navodi generalni direktor RTV-a Srđan Mihajlović.
Na konferenciju o medijskim javnim servisima nije došao niko iz Ministarstva kulture. Svi u tom – nadležnom – ministarstvu imali su druge obaveze.
