Izvor: RTS, 27.Okt.2020, 23:42
Kome se u haosu globalnog umreženog sveta može verovati
Na pretposlednjem panelu 10. Beogradskog bezbednosnog foruma "Tehnologija, poverenje i legitimitet", u partnestvu sa Programom UN za razvoj (UNDP), ocenjeno je da se pored globalne zdravstvene i ekonomske krize, društvo suočava i s velikom krizom poverenja.
"Ljudi ne veruju svojim vladama, države više ne veruju jedna drugoj, a nedostaje i poverenja u nove tehnološke sisteme", rekla je Ninijan Pefgen, direktorka švajcarske digitalne incijative, na panelu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji je nastojao da da odgovor kome danas, u haosu globalno umreženog sveta, može da se veruje.
Ona je dodala da na porast nepoverenja utiču i učestale lažne vesti, neovlašćeno ili "neodobreno" prikupljanje tuđih podataka...
"Građani imaju koristi od premeštanja zabave i poslovanja na internet, i rado menjaju svoju bezbednost i privatnost za besplatne usluge ili popularne proizvode. Na kraju, dolazimo do toga da ne verujemo nikome - čak ni sebi - dok se borimo za osnaživanje i jačanje građana protiv državnih i poslovnih težnji za prevlast", rekla je Pefgenova na panelu na kome su govorili i Jovan Kurbalija, Hans Graseger i Marija Gavrilov.
Kako se moglo čuti, najnovije klaud usluge jačaju socijalnu interakciju i ekonomiju, ali, s druge strane, dozvoljavaju širenje nasilja, terorizma i dezinformacija i omogućavaju kompanijama da otkrivaju lične podatke trećim licima u svrhu "ciljanja" interesnih grupa za oglašavanje ili vladinog nadzora.
Na panelu, koji je nastojao i da da odgovor i na to da li će napredna tehnologija smanjiti prostor za ljudsko delovanje i, na kraju, pravo na lični, politički i ekonomski izbor, a kojim je moderirao Slobodan Marković, ocenjeno je da zbog svega toga poverenje koje je osnova oko koje se razvijaju svi ljudski odnosi postaje krhko.
"Čak i pre kovida-19, vlade, korporacije i mediji suočavali su se sa značajnim izazovima oko poverenja i tehnologije. Pandemija je pogoršala ove izazove. Poverenje je neophodno za okretnost, transformaciju i elastičnost", rečeno je na panelu.
Živimo u eri u kojoj gotovo svaki aspekt života ima digitalnu dimenziju. "Za građane količina informacija i izbora može izgledati zbunjujuće. Pokazano je da mnoge privatne kompanije i vlade koje su trebale da deluju kao poverenici društva koriste tehnologiju za svoje uske političke ili ekonomske interese", navode učesnici panela.
Države, kako su rekli, digitalizuju ključne usluge, ali istovremeno koriste ranjivosti sajber prostora kako bi "napale" drzavne bolnice i izborne sisteme drugih država - čak i sopstvene građane, novinare i aktiviste.
Marija Gavrilov, koja govorila o tome da li se može uravnotežiti humanost i inovacije, ocenila je da je ovo vreme egzistencijalne krize, ali ne zbog korona virusa, već zbog klimatske krize.
"Ako ne počnemo ozbiljno da ga rešavamo, vrlo brzo ćemo patiti do krajnjih granica", rekla je Gavrilova na panelu, na kome je bilo reči i o balansiranju tehnologija i humanosti iz ugla da li se može ići napred i nastaviti sa inovacijama, a da se istovremeno održava i širi poverenje.
.jpg)
